Imati pozitivan stav, u današnje vreme znači sve. Ono što se teško postiže diplomom, radom, odricanjem, lako se dostiže pozitivnim stavom. Biti pozitivan, šta god to značilo, je mantra koju uspešni ponavaljaju svakog dana i preporučuju svima. Kao i svaka bajalica dovoljno je da se u nju veruje i da se dovoljno često priziva u svest pa da se osete blagodeti i čari njenog dejstva. Osmesi i smajliji se dele poput pilula na sve strane. Nedavno sam čuo i za kovanicu srećologija na nekoj od televizija sa silikonskih usana jedne od instruktorki. Ona kaže da je ona coach (čitaj trener) u toj novoj takmičarskoj naučnoj disciplini.
Dakle stav se vežba, oblikuje, modeluje poput tricepsa ili gluteusa i dovodi u željenu formu. Za postizanje idealno pozitivnog stava postoje uvozne tehnike, kursevi i metodologije, proverenih i uspešnih gurua ako niučemu drugom, a ono u efikasnom eliminisanju i iskorenjivanju sposobnosti za kritičko razmišljanje kod pojedinca.
No bez obzira na ovu moju sitničavu primedbu, potpuno se slažem da pozitivan stav, energičnost, entuzijazam i optimizam danas gotovo garantuju uspeh i društvenu afirmaciju. Ma koliko šašavo sve to izgledalo, definitivno deluje.
U tome i jeste kvaka, pozitivan stav je vladajuća ideologija neoliberalnog kapitalizma koji prirodno prepoznaje i društveno afirmiše svoje vrednosti. Nema magije, nema trikova nema mističnih sila koje nas vode do uspeha. Kolateralni uspeh je prosta kompenzacija za lojalnost, što lojalniji to uspešniji. Ono što je na prvi pogled banalno i naivno, u pozadini krije nešto perfidno, čak okrutno. Ako vas je naslov zbunio, nadam se da sad već nagađate na šta ciljam.
Ako se neko još seća članka od proletos koji je za temu imao diskrepancu između uvežbanog optimizma kandidata za poslove koji kače svoj video CV i pune baze po internetu i očigledne nesposobnosti vlade da crknuto magare od privrede isteraju iz blata i stvore nova radna mesta, već zna o kakvom se kurcšlusu radi. Meni lično je tih kandidata bilo žao, zalud optimizam, zalud dobar CV, osmeh, dress code i sve ostale mantre kojima ih raznorazni treneri priučavaju. Usput, nekoliko meseci kasnije eno istih kandidata još uvek tamo, negde je očigledno zapelo. Realno, nema poslova i teško da će ih uskoro biti, srećom tu je ideologija pozitivnog mišljenja da amortizuje eventualno nezadovoljstvo i negativne misli. Najlakše je reći kandidatu da bi valjalo da preispita svoje stavove i u sebi potraži moguće uzroke (i krivca) zašto teško nalazi ili zadržava svoje poslove i uptutiti ga nazovi stručnjacima pozitivnog mišljenja na obradu.
A u te svrhe postoji čitav arsenal tehnika, možda je trenutno najpopularniji zakon atrakcije ili privlačenja promovisan u bestseleru Tajna. Koncept je toliko popularan da nema potrebe za detaljnijim predstavljanjem. Pojednostavljeno, energijom misli se izazivaju promene u materjalnom svetu, negativne misli privlače negativne događaje, dok pozitivne misli proizvode pozitivne događaje. Dakle, dovoljno je prihvatiti premisu da u svakom pojedincu čuči neki magnetizam koji pravilnim rukovanjem od života pravi ružičastu iluziju. Opet, ako stvari ne stoje kako treba, gubiš poslove, nemaš novca, i prosto se ne snalaziš u životu , svojim negativnim mislima praviš sebi nevolje. Ako neko sumnja u sve to eto mu kvantne fizike u pomoć, pa nek proveri.
Taj tzv. univerzalni zakon već ima čitavu armiju slepih vernika , a knjiga je biblija korporativne kulture na zapadu. Svi su energični, pozitivni, entuzijastični, svi nastoje da prave dobru atmosferu, oni koji to nisu rizikuju da ostanu bez posla. Oni koji imaju sumnje, strepnje, koji previše misle su suvišni. Slična vrsta nerealnog i gotovo prinudnog optimizma je krasila i socijalističku ideologiju, ni tu nije bilo mesta za kritiku, a širenje optimizma je poslužilo kao instrument socijalne kontrole.
Otuda ne čudi opšta epidemija depresije. I depresija je iluzija (sa negativnim predznakom) koja se javlja kao posledica akumuliranog nezadovoljstva izazvanog pozitivnim naprezanjem. Rečima RASMC „pod kojim uglom letiš u nebesa, pod tim te čeka … ladna Trebjesa“. Iluzije bilo koje vrste, nisu ni korisne ni dobre, ako već pokušavamo da realno sagledamo svet oko sebe i svoje mesto u njemu. Zdravo je artikulisati svoje nezadovoljstvo objektivnim okolnostima, uprkos riziku da će nam prišiti još jednu etiketu kritizera i negativca. Sve je u redu dok od tih etiketa ne napravimo sopstveni brend.
