TVOJE DOBA JE PRESUDNO

Tvoje doba je presudno. Tebi možda nije. Tvoja prava su izbor, sumnja, znanje, ljubav, kretanje. Tebi, možda, to nisu nikakva prava. Tvoje obaveze su iste. Tebi možda nisu. Drugi su pakao. Ali, i ti si njima. Znanje je dosadno i glupo. Tebi možda nije. Neznanje je još dosadnije i gluplje. Tebi mozda nije. Ne postoji nikakvo drugo doba, drugi život, druga prava. Postoji samo ono što činiš sada. Ti možda misliš da postoji posijle. Drugi misle da poslije ne postoji ništa. Niko nema prava da ti naplaćuje život, da ti prijeti, da te muči, da te laže i da krije od tebe da moraš da se braniš vjerom u sebe i ono što voliš, ono što je lično, tvojim imenom i prezimenom i osobenim znacima. Ti možda misliš drugačije. Ako nije kretanje do smrti po sopstvenom izboru, život je tupo tapkanje u mjestu do smrti. Ti možda misliš drugačije. To su tvoja prava.

Dragan Babić

Шугата Митра о новим експериментима у само-подучавању

http://www.ted.com/talks/lang/scc/sugata_mitra_the_child_driven_education.html



http://www.ted.com/talks/lang/scc/sugata_mitra_the_child_driven_education.html

SREĆA

Jedan srećan događaj rađa u nama nadu u drugi, i tu je možda začetak poslovice da sreća nikada ne dolazi sama.

Didro

Srećan je i veliki zaista samo onaj koji ne mora ni vladati niti se pokoravati da bi mogao nešto biti.

Gete

Sloboda je nezavisnost, sreća je zavisnost od hiljadu sitnih sitnica.

Isidora Sekulić

U knjizi „Šta je sreća“ Dezmond Moris kaže da ljudi često sreću miješaju sa zadovoljstvom ili ugodnošću, što nije ispravno jer ugodnost je dugotrajnije stanje u kojem nam je život dobar i zadovoljni smo, dok je sreća kratki i trenutni osjećaj koji doživljavamo kada nam život iznenada postaje bolji.

Sreća nikad ne traje dugo. Ona je intenzivan, ali prolazni osjećaj. Zadovoljstvo nakon sretnog događaja može potrajati duže, ali sama sreće je vrlo vremenski ograničena.

Dezmond Moris u knjizi ističe kako su sretni oni ljudi koji vode kreativne živote pune raznolikosti i s iznova vidljivim ciljevima prema kojima mogu usmjeriti svoje napore. Za razliku od sretnih ljudi veliki broj pojedinaca još uvijek vodi beskrajno dosadne živote, radeći jedan te isti posao što prema njemu ne može učiniti ljude srećnima.

Nakon što je definisao izvore sreće, prema njima je i klasifikovao sreću.

1. Ciljana sreća – Onaj koji postiže cilj – Budući da su moderni ciljevi simbolični, nije važno koliko su oni visoki, sve dok je riječ o ciljevima koje smatramo važnima. Svako bi sebi trebao postaviti realno ostvarive ciljeve i primjerene našim sposobnostima. Postavimo li sebi prevelike ciljeve u odnosu na talente stalno ćemo biti nesrećni jer ih nismo u mogućnosti ostvariti.

2. Kompetitivna sreća – Pobjednik – Ova vrsta sreće izazvana je s postizanjem pobjede. Povezana je s prvom kategorijom, ciljanom srećom, ali se razlikuje u tome što ciljana sreća zavisi o postizanju ličnih ciljeva, a u slučaju kompetitivne sreće pobjeda je uvijek na račun suparnika.

3. Kooperativna sreća – Pomagač – Uz ukorijenjeni nagon za pobjedom, od pračovjeka smo naslijedili i urođeni nagon da pomažemo drugima. Takvo stanje sreće karakteristično je za dobročiniteljska djela.

4. Genetska sreća – Srodnik – Nagon za reprodukcijom samog sebe toliko je snažan biološki imperativ da uspjeh na tom području donosi trenutke velike sreće. Svaka faza tog procesa od zaljubljivanja, preko vezivanja, rađanja do uspješnog odgoja djeteta stvara talase sreće. Ovo je jedan od najintenzivnijih oblika sreće koju ljudi mogu osjetiti. Ljubav prema partneru ili djetetu nadilazi bilo kakav drugi oblik sreće.

5. Senzualna sreća – Hedonist – Kada ljude pitamo koji su im trenutci u životu bili srećni, najčešće se spominje užitak u ukusnom obroku ili neki drugi tjelesni užitak.

6. Misaona sreća – Intelektualac – Ljudski mozak se tokom evolucije toliko povećao da je sada na nivou da može stvoriti osjećaj sreće jednostavni misaonim igrama sa samim sobom. Te igre mogu biti najjednostavnije kartaške ili kompjutorske igrice, šah ili velika naučna otkrića.

7. Ritmična sreća – Plesač – Ovo je posebno intenzivna vrsta sreće povezana s intenzivno ritmičnim aktivnostima. Doživljava se kroz ples, pjevanje, sviranje, aerobik… Gdje god ljudska aktivnost uključuje „udarac“ odnosno ritam, postoji mogućnost da nas on ponese. Dijeliti taj osjećaj s drugima pojačava to iskustvo.

8. Opasna sreća – Odvažno ponašanje – Namjerno i dobrovoljno biranje rizičnih situacija izvor je sreće pojedincima kojima običan život ne pruža dovoljno intenzivnih trenutaka sreće. Dva najpopularnija oblika takvog ponašanja su kockanje i ekstremni sportovi. Kockanje vodi u opasnost bankovni račun, a ekstremni sportovi tijelo.

9. Sreća u spokoju – Meditant – Cilj je pronaći unutrašnji mir. Međutim, sreću u trenucima meditacije samo rijetki ljudi mogu pronaći jer je to za većinu ljudi suviše pasivno.

10. Posvećena sreća – Vjernik – Duboko religiozne osobe tvrde da najveći osjećaj sreće mogu pronaći u pobožnim trenucima. Ključni element ove sreće je vjera u učenje dotičnih religija.

http://www.mudremisli.com/2009/04/o-sreci-dezmond-moris/

KONFUČIJE

Ko nastoji da zadovolji sve svoje strasti,
taj gasi vatru slamom.

Čovjekova je priroda uvijek ista;
ljude razdvajaju samo navike.

Kako će drugima upravljati onaj koji ne zna
upravljati samim sobom?!

Veliki čovjek postavlja stroge zahtjeve na sebe;

mali ih čovjek postavlja drugima.

Toliko sam zaokupljen čudima na zemlji,
da nemam vremena za nebo i anđele. 

Ko stalno hoće da je srećan, mora se često mijenjati.

Ne budi nesrećan što na ovome svijetu niko ne zna za tebe. 
Zašto misliš da si ti toliko važan da bi te trebali znati?Kada budeš zaista tako važan, a da i ne misliš o tome, oni će saznati za tebe.

Svi ljudi ne mogu biti značajni i bogati, ali svi mogu biti dobri i pametni.

Plemenit je čovjek miran i velikodušan. Prostak je uvijek uzbuđen.

Biti dobar znači biti slobodan dušom. Ljudi koji se stalno tuže na nekoga, koji se neprestano boje nečega ne mogu biti slobodni dušom – taj gleda a ne vidi, sluša a ne čuje, jede, a ne osjeća nikakav okus.

Čovjek koji je napravio grešku i ne ispravi je, pravi drugu grešku.

Plemenit čovjek je dostojanstven, ali nije gord - prostak je gord ali nije dostojanstven.

Sa ljudima koji streme drukčijim ciljevima ne mogu se praviti zajednički planovi. 

Kada naiđeš na čovjeka s kojim vrijedi govoriti, a ti ne govoriš – izgubio si ga.
Kada naiđeš na čoveka sa kojim ne vrijedi govoriti, a govoriš – izgubio si riječi.
Mudrac ne gubi ni čovjeka ni riječi.

Ko želi drugima osigurati dobro, već je osigurao dobro sebi. 

MEDITACIJE LJUBAVI 1.

 „Jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi?"

Mt. 16,26

Razmislite o osećanju koje se javlja u vama kada vas hvale, obasipaju vas komplimentima, kada uvažavaju nešto što ste uradili, kada vas prihvataju kao ličnost. Mislite zatim, s druge tačke gledišta, na osećanja koja se bude u vama pri zalasku sunca ili u zoru, pred lepotom prirode uopšte, ili kada čitate neku knjigu ili gledate film kojima se potpuno prepuštate. Uporedite ta osećanja sa onim što ste osetili kada vas hvale - sa osećanjem koje, u su­štini, potiče od „samoveličanja", od „samouzdizanja", što su tzv. „spoljašnja" osećanja, dok osećanja druge, vr­ste potiču od „samoostvarenja" - to su osećanja duše.

Razmotrite sada vaša osećanja prilikom nekog uspeha, kada nešto postignete, pobedite u nekom takmiče­nju, dobijete neku opkladu ili se istaknete u nekoj disku­siji. Uporedite ova osećanja sa radošću koju osećate, na primer, kada ste zaista zadovoljni nečim što radite, ra­dom koji vas potpuno ispunjava, kome se prepuštate svim svojim bićem. Prva osećanja dolaze spolja, a drugo iznutra, kao osećanje duše.

Još jedno poređenje: setite se šta ste osećali kada ste u rukama imali moć, kada ste bili naredbodavac i kada su drugi gledali u vas, spremni da vas poslušaju, kada ste bili popularni. Ovom osećanju suprotstavite osećanje intimnosti, ispunjenosti koju ste osetili kada vam je bilo lepo u društvu nekog prijatelja, ili na nekom bezbrižnom i veselom izletu.

Na ovoj tački, pokušajte da shvatite pravu suštinu osećanja koja dolaze spolja, ne iz samoostvarenja, već od samouzdizanja. To nisu prirodna osećanja - njih su stvo­rili vaše društvo i kultura, da bi vas učinili produktivnim i držali vas pod kontrolom. Ta osećanja ne daju vam ni­kad takvu ispunjenost i sreću kao kada vas zadivi priro­da, kada uživate u društvu prijatelja, ili u radu kome se prepuštate. Osećanja koja vam je nametnulo društvo us-merena su na to da izazovu opijenost sobom i kao rezul­tat javlja se... praznina.

Posmatrajte tok svoga dana ili čitavih nedelju dana i razmislite: za koliko aktivnosti koje ste obavili ili učes­tvovali u njima možete reći da su bile imune od večite želje za isticanjem, za uzbuđenjima, od težnje da osvoji­te pažnju, aplauze, slavu, popularnost, uspeh ili moć?

A sada pogledajte ljude oko sebe. Nalazite li među njima jednu jedinu osobu koja nije u potrazi za tim pri­zemnim zadovoljstvima, koja nije podjarmljena njima, koja nije alava i sebična, koja svesno ili nesvesno ne pro­vodi ni trenutak svog postojanja u traženju svega toga?

Kada sve to sagledate, shvatićete kako se ljudi upi­nju da osvoje svet, živeći potpuno praznim životom, uz ishod potpunog gubljenja svoje duše.

Da zaključimo jednom parabolom na ovu temu. Gru­pa turista udobno sedi u autobusu i putuje. Kraj njih pro­miču jezera, planine, livade i reke. Ali zavese na prozori­ma su spuštene i oni, ne znajući šta je van autobusa, čitavo putovanje provode u raspravama ko zaslužuje da sedi napred, ko je najprivlačniji ili uživa najveći ugled me­đu njima, i tako dalje, a onda... putovanje se okončava.

Antoni de Melo

   

MALI PRINC 11.

XI poglavlje

Na drugoj planeti ziveo je neki uobrazenko.

-Ah! Ah! Evo jednog obozavaoca, koji mi dolazi u posetu, uzviknu izdaleka uobrazenko, cim je spazio malog princa.
Jer za uobrazene ljude svi drugi ljudi su obozavaoci.
-Dobar dan, rece mali princ. Imate smesan sesir.
-Zato da bih mogao da pozdravljam, odgovori mu uobrazenko. Da bih mogao da otpozdravljam kad mi klicu. Na zalost ovde nikad niko ne prolazi.
-Zbilja? rece mali princ koji nije razumeo.
-Tapsi rukama, posavetova ga uobrazenko.
Mali princ poce da tapse rukama. Uobrazenko skromno otpozdravi dizuci sesir.
-Ovo je zabavnije od posete kralju, rece u sebi mali princ. I ponovo poce da tapse rukama. Uobrazenko ponovo otpozdravi dizuci sesir.
Posle pet minuta ovakve gimnastike, malog princa zamori jednolikost igre:
-Sta treba uciniti da sesir padne? upita on.
Ali uobrazenko ga nije cuo. Uobrazeni ljudi cuju samo pohvale.
-Da li mi se zaista mnogo divis? upita on malog princa.
-Sta znaci diviti se?
-Divi ti se znaci priznavati da sam ja najlepsi, najbolje odeven, najbogatiji i najpametniji covek na ovoj planeti.
-Ali ti si sam na svojoj planeti!
-Ucini mi to zadovoljstvo! Divi mi se ipak!
-Divim ti se, rece mali princ, slezuci malo ramenima, ali zasto ti je to tako vazno?
I mali princ ode dalje.
"Odrasli su cudni, nema sta", rece on prosto samom sebi dok je putovao.

Antoan de Sent Egziperi