Šta znači voleti? Znači biti osećajan, prijemčiv na život, stvari, ljude; znači biti u skladu sa samim sobom i svime što nas okružuje, ne isključujući bilo šta i bilo koga. Isključivost je uvek znak da ste ogrubeli, da ste zatvorili vrata za sobom. Kada se ta grubost ispolji, senzibilnost umire. Neće vam biti teško da otkrijete primere takve bezosećajnosti u svom životu.
...
Kako da dođete do takve ljubavi? Ne možete, jer je ona već u vama. Sve što treba da činite je da uklonite prepreke koje ste postavili na putu svoje prijemčivosti, otvorenosti prema životu, i ona će izroniti na površinu.
Dve glavne prepreke stoje na putu osećajnosti - predrasude i veze. Čim stvorite ideju o nekoj osobi, stvari ili situaciji, odmah izvlačite zaključke. Na taj način blokirate i poništavate svoju prijemčivost - postajete plen predrasude, i od tog trenutka njenim očima gledate tu osobu. Drugim recima, više je ne vidite.
Ali kako onda možete biti osećajni prema osobi koju čak i ne vidite? Uzmite kao primer nekog poznanika i razmislite do kakvog ste pozitivnog ili negativnog zaključka došli u odnosu na njega, zaključka koji imate na umu kada se nalazite pred njim. U trenutku kada kažete: „Taj i Taj je mudrac", ili je okrutan, blag, raspusnik, bilo šta, vaša percepcija je ogrubela, postali ste plen predrasude, i odbijate da vidite konkretnu osobu onakvu kakva je u tom trenutku - postajete kao pilot koji se ravna prema metereološkom izveštaju od prethodne nedelje.
Oštro gledajte na ovakve predrasude - da bi se uklonile, dovoljno je prepoznati da su to samo mišljenja, zaključci, ubeđenja: sve, samo ne odrazi objektivne stvarnosti.
Kako nastaju veze? Pre svega, susrećete se sa nečim što vam se dopada: s automobilom, primamljivo dizajniranim časopisom, pohvalom koju vam je neko uputio. Zatim se javlja želja da se zaustavite nad tim objektom, da ponovo okusite prijatnost. koju je u vama izazvala ta stvar ili osoba. Na kraju ubeđujete sebe da ne možete biti srećni bez te osobe ili stvari, samo zato što ste slast koju u vama izazivaju poistovetili sa srećom.
Na ovoj tački, već ste se zakačili i vezali za nešto, a time dolazi do neizbežnog isključenja ostalih stvari, neosetljivost prema svemu što ne spada u domen objekta vašeg interesovanja. Kad god ostavljate taj objekt, ostavljate i svoje srce zajedno s njim, koje tada ne možete uložiti na nekom drugom mestu. Simfonija života teče dalje, a vi ostajete blokirani, gledajući unazad. Ograničavate se na nekoliko taktova melodije, da biste začepili uši za ostatak muzike. Eto kako u vama nastaje disharmonija i sukob između onoga što vam život nudi i onoga za šta ste se vezali.
Zatim stižu napetost i briga, koje su prava smrt za ljubav i radosnu sreću koja je njen plod. Jer ljubav i sloboda nalaze se samo kad se uživa u svakoj noti života, u trenutku kada stiže, da bi je zatim pustili dalje, spremni da primimo note koje stižu za njom.
Kako se osloboditi neke veze? Ljudi stalno misle na odricanje; ali odreći se nekih delova muzike, isključiti ih iz sopstvene svesti, stvara isto takvo nasilje, iste sukobe i istu bezosećajnost kakve stvara kačenje i zavisnost. Tako ponovo obnavljate grubost u sebi.
Tajna leži u tome da se ničega ne odričete, da se ni za šta ne kačite, da uživate u svakoj stvari, prepustivši da stvari dolaze i prolaze. Kako? Tako što ćete provesti sate i sate posmatrajući iskvarenost sadržanu u svakoj vezi. Vi uglavnom obraćate pažnju na bljesak opijenosti koje vam te stvari donose. Ali postanite svesni i nemira, patnji, robovanja koji potiču od njih; istovremeno, prisetite se radosti, mira i slobode koje osećate kad god raskinete neku vezu. Tako ćete prestati da gledate unazad i prepustićete se da vas ponese muzika sadašnjeg trenutka...
...
Kako se ponašati da bi se stvorio jedan srećan, dobar i miran svet? Neophodno je naučiti ovu jednostavnu, lepu, ali i napornu veštinu: umetnost „gledanja".
Daću vam metod: svaki put kad se osetite gnevnim ili zatrovanim u odnosu na nekoga, nemojte gledati tu osobu, već gledajte same sebe. Pitanje koje treba da postavite sebi nije: „Šta nije u redu sa tom osobom?" već: „Šta mi ova razdraženost govori o meni?"
...
Postoji još jedan aspekt koji bi trebalo razmotriti. Uzmimo da vas nervira ono što neka osoba govori ili čini, jer njene reči i način na koji nešto radi otkrivaju nešto iz vašeg života ili vaše ličnosti, što vi odbijate da vidite. Zamislite nepriliku koju stvaraju mistici i proroci - niko više nije spreman da ih smatra takvim kada nas izazivaju svojim rečima ili svojim životom.
Još jedna stvar je jasna - nervira vas određena osoba, jer ne živi prema očekivanjima koje ste u sebi izgradili u odnosu na nju. Prva pretpostavka: ako imate neko pravo da zahtevate od tog muškarca ili žene da se ponaša prema vašim programima (kad se, recimo, ponašaju na nepravedan i okrutan način), neka vam bude. Međutim, ako već hoćete da promenite ponašanje te osobe, zar ne biste bili efikasniji da niste razdraženi? Razdraženost u stvari samo zamagljuje vašu percepciju i čini vašu intervenciju neumesnom...
Druga pretpostavka: u mnogim slučajevima, vi nemate nikakvog prava da zahtevate da se neko ponaša shodno vašim očekivanjima. Neko drugi, suočen sa istom osobom i istim ponašanjem, ne bi uopšte bio iznerviran. Razmišljajte o toj istini, i vaša ljutnja će postepeno nestati. Zar nije nelogično s vaše strane zahtevati da i drugi žive po normama i standardima koje su vam usadili vaši roditelji?
Obratite pažnju još na jednu istinu: ako uzmete u obzir ambijent u kome je ponikla konkretna osoba, njena životna iskustva, njen nedostatak svesnosti, zaključićete da se ona ne može ponašati drukčije. Veoma je tačna izreka da spoznaja svega znači opraštanje svima. Kada biste istinski poznavali određenu osobu, morali biste je videti kao hendikepiranu, umesto za prekor i osudu, i vaša ljutnja smesta bi iščezla.
Nakon takve promene u vama, prema istoj osobi odnosićete se sa ljubavlju, a ona će vam najverovatnije uzvratiti istom merom, i tada ćete otkriti da živite u svetu ljubavi koji ste sami stvorili.
Antoni De Melo
