MEDITACIJE LJUBAVI 9.

Zamislite neku korpulentnu osobu, zadriglu u salo, i pred sobom imate sliku i priliku onoga u šta može da se pretvori vaš duh - obložen salom sve dok ne postane previše otupeo i lenj da misli, posmatra, istražuje, da iz­mišlja. Gubi svoju bistrinu, lucidnost i elastičnost, da bi postepeno zamro. Pogledajte oko sebe, i videćete koliko ima takvih ljudi: otupelih, zaštićenih slojevima sala, koji ne traže ništa drugo osim da ne budu uznemireni ili naterani da se razbude.

Šta su ti slojevi sala oko duše? Sve fiksacije kojima se hranite, sve predrasude koje ste izgradili o ljudima i stvarima, sve vaše navike, sve vaše veze. U periodu kada ste se formirali kao ličnost, trebalo vam je pomoći da uklonite ove slojeve i oslobodite svoj duh. Međutim, društvo u kome živite i kultura kojom ste hranjeni bu­kvalno su vas obložili tim slojevima, i čak vas naučili da to i ne opažate, da živite uspavani, i prepustite drugima - „ekspertima", vašim političarima, intelektualcima i verskim vođama da misle umesto vas. I tako završavate smoždeni težinom autoriteta i tradicije koje nikada niste čak ni podvrgnuli analizi.

Razmotrimo ove slojeve jedan po jedan.

Prvo, vaša vera. Ako živite kao komunista ili kapita­lista, musliman ili jevrej, živite na predvidiv i tendenci­ozan način - eto prepreke, još jednog sloja sala između stvarnosti i vašeg duha, koji ne uspeva više da je vidi i neposredno dodirne.

Drugi sloj, vaše ideje. Ako se u pogledu neke osobe fiksirate za neku svoju ideju, tada ne možete voleti tu osobu, već samo ideju koju ste stvorili o njoj. Kada ne­što kaže ili se na određeni način ponaša, smesta joj lepite etiketu: „Glupača", „Gnjavator", „Grubijan", „Apsolu­tno dražesna", itd. Od tog trenutka stvara se zid, sloj sala između vas i te osobe, jer ćete je i sledeći put videti na osnovu ovih ideja, čak i ako se u međuvremenu promenila. Razmislite: nije li bilo tako sa gotovo svim osobama koje poznajete?

Treći sloj, vaše navike. One su jedan od ključnih ele­menata ljudskog bića - da nema navika, ko zna kako bi­smo uopšte hodali, govorili ili vozili automobil? Ali na­vike pripadaju mehaničkom nivou života - ne bi trebalo da budu uključene u područje ljubavi ili intelekta. Posto­ji li neko ko želi da bude voljen iz navike?! Ipak, kada neko prvi put vidi okean, ostaje zadivljen, ali ribar koji ga po čitave dane gleda, uopšte ne poklanja pažnju nje­govoj veličanstvenosti. Čime to objasniti? Time što smo stvorili unapred utvrđene modele o svim stvarima oko nas i, kada ih ponovo vidimo, ne vidimo ih u njihovoj iskonskoj svežini, već u svedu svojih fiksacija. Tako se ponašamo u odnosu na ljude i stvari, i takvi su odnosi koje uspostavljamo s njima - bez ikakve svežine, bez iče­ga novog, večito iste ideje, isti putevi kojima se bezbroj puta prošlo - eto plodova navike. Ne umete više da gle­date na drukčiji i kreativniji način jer, izgradivši mental­ni oklop, zadovoljavate se da uključite automatskog pilo­ta u svom duhu i legnete da odremate.

Četvrti sloj, vaše veze i strahovi. To je sloj koji je najlakše uočiti. Da li se često kačite ili strahujete (što je najdalje od ljubavi) u odnosu na osobe ili stvari? U ta­kvim trenucima odbijate da ih vidite onakve kakve stvar­no jesu. Prisetite se neke osobe koja vam se ne dopada ili od koje strahujete i uvidećete koliko je ovo tačno.

Shvatate li sada da se nalazite u zatvoru koji su stvo­rila vaša verovanja, tradicije vašeg društva i kulture, pre­drasude, uzori, veze i strahovi koji potiču iz vašeg subje­ktivnog viđenja? Zidovi i zidovi okružuju ćeliju vašeg zatvora, i čini se gotovo nemoguće da ćete ikada izaći iz njega, kako biste konačno stupili u kontakt sa raskoši ži­vota, ljubavi i slobode, izvan tvrđave u kojoj ste zatočeni.

Međutim, taj poduhvat ne samo da nije nemoguć, već je lak i ugodan. Šta da učinite da biste se našli na slobodi?

Možete da učinite četiri stvari.

Kao prvo, shvatite da ste okruženi zidovima ćelije i da je vaš duh zarobljen. Retko kome se dešava da posta­ne svestan toga, pa žive i umiru zatočeni - kao „konfor­misti", prilagodili su se zatvorskom životu. Neki od njih postaju reformatori i bore se da poboljšaju uslove života u zatvoru: za bolje osvetljenje, efikasniju ventilaciju... Teško je postati buntovnik, revolucionar koji će razvaliti zidove tog zatvora. Da biste postali revolucionar, morate isključivo i pre svega videti zidove svog zatvora.

Drugo, satima i satima posmatrajte zidove svoje će­lije - svoje navike, uzore, veze i strahove - tek tako, bez procenjivanja i osude. Postepeno, videćete kako se raspa­daju u paramparčad.

Treće, posvetite svoje vreme posmatranju ljudi i stvari koji vas okružuju. Gledajte (ali stvarno gledajte, kao da prvi put gledate) lice nekog prijatelja, list, drvo, pticu u letu, ponašanje i postupke ljudi koji vas okružu­ju. Tako ćete ih videti onakvim kakvi stvarno jesu (ili bar približno), u svežini karakterističnoj za njih, bez zama-gljenja koja im stvaraju vaše ideje i mentalne navike.

Četvrti sloj, i najvažniji. Opustite se i posmatrajte kako funkcioniše vaš mozak: otkrićete neprekidni tok misli, senzacija i reakcija. Gledajte čitav ovaj tok „du­gim" pogledima, kao što bi, na primer, gledali reku ili neki film. Zapazićete da vas gledanje onoga što je unu­tar vas mnogo više obuzima od reke ili filma, i da vam daje mnogo svežiji osećaj života i oslobođenosti. U sušti­ni, možete li nazvati sebe živim bićem ako niste svesni svojih misli i reakcija? Nesvestan život, rečeno je, nije vredan da bude proživljen. To se, na kraju krajeva, ne može čak ni smatrati životom, već mehaničkim postoja­njem, kao u robota: san, nesvesnost, smrt - takve stvari ljudi nazivaju životom!

Posmatrajte zato, istražujte, diskutujte, i vaš duh će oživeti, oslobodiće se naslaga sala i ponovo postati luci­dan, živ i aktivan. Zidovi vašeg zatvora će se rušiti, ma­lo po malo, sve dok od vašeg Hrama ne ostane ni kamen na kamenu, i na vas će se spustiti blagoslov nesputanog viđenja - videćete stvari onakve kakve su, dospećete do neposrednog iskustva Stvarnosti.

Antoni De Melo

Elizabet Pisani: Seks, droga i HIV - urazumimo se

http://www.ted.com/talks/lang/scc/elizabeth_pisani_sex_drugs_and_hiv_let_s_get_rational_1.html

INTERES

TRAGAČ ZA ISTINOM

                                                                                                       

 

Đavo je vidio čovjeka koji se uputio u kuću duhovnog učitelja i riješio je da učini sve što je u njegovoj moći da bi ga spriječio u pronalaženju istine. I tako, podvrgnuo je sirotog čovjeka svim mogućim iskušenjima: bogatstvu, užicima, slavi, moći, prestižu. Međutim, čovjek je s lakoćom prošao kroz sva iskušenja. Toliko je velika bila njegova želja za duhovnim prosvjetljenjem.

Kada je stigao kod učitelja, bio je iznenađen što ovaj sjedi u fotelji, dok učenici sjede na podu, kraj njegovih nogu. “Ovom čovjeku očigledno nedostaje osnovna vrlina svetih ljudi – skromnost”, pomislio je. Uočio je zatim druge stvari koje mu se nisu dopale, prije svega to što mu učitelj uopšte nije poklonio pažnju. “Pretpostavljam da je tako zato što mu ne laskam kao ostali”, rekao je u sebi. Nije mu se dopala ni odjeća učitelja, kao ni način na koji je govorio učenicima.

Sve ovo navelo ga je na zaključak da je došao na pogrešno mjesto i odluči da se vrati. Kada je izašao iz prostorije, učitelj pogleda đavola koji je sjedio u ćošku i reče mu: “Nije bilo potrebno da se toliko trudiš, taj čovjek je bio tvoj od samog početka”.

DUH PALANKE

1. Duh palanke duh je kolektivizma. Iskustvo palanke u svojoj suštini je plemensko iskustvo.

2. Duh palanke u svojoj osnovi je mitomanski. Kroz mit, palanački duh, začet u nepismenosti i njome vječno obilježen, prenosi setove plemenskih stereotipa na nadolazeće generacije.

3. Duh palanke duh je zatvorenog, izolovanog društva, koje se ne razvija. Stagnacija je osnova palanačkog duha. Duh palanke inicijalno je suprotan filozofiji razvoja.

4. Lijenost je osnovno stanje i ultimativni cilj palanačkog duha.

5. Duh palanke opstaje na principu masovnog ismijavanja svega onoga što se od osnovnog palanačkog stereotipa razlikuje.

6. Duh palanke u osnovi je pornografski, iako seksualnost javno osuđuje.

7. Duh palanke je manijački egocentričan, a sebe shvata apsolutno nadređenim svim ostalim egzistencijalnim oblicima. U osnovi ove manije zapravo leži akutni manjak samopouzdanja. U svrhu odbrane napadnutog ega duh palanke odobrava i promovira agresiju. Agresija je jedno od primarnih stanja palanačkog duha.

8. Duh palanke operiše isključivo sa stereotipima koje crpi iz tradicionalizma. U okviru ovog duha rodni stereotipi se svode na par osnovnih karakteristika: profil muškarca profil je ratnika, hranitelja, branitelja ženske i nacionalne časti (u palanačkom svijetu žena se izjednačuje sa teritorijom), a profil žene je isključivo pasivni i reproduktivni. Žena je predstavnik muškarčeve časti, ako ga iznevjeri, on ovim činom postaje demaskuliniziran, odnosno učinjen impotentnim.

9. Duh palanke banalan je, senzacionalistički i u osnovi nihilistički.

10. Duh palanke ukorijenjen je i satkan u kontekstu siromaštva i neimaštine. Zato je palančanin uvijek ultimativno materijalistički orijentisan. Sve duhovne potrebe čovjeka za njega su suštinski nepoznate. Iako se poziva na boga, palančanin je u svojoj srži uvijek bezbožnik.

MALI PRINC 20.

XX poglavlje

Ali se desi da mali princ, posto je dugo koracao po pesku, kamenju i snegu, najzad pronadje neki put. A svi putevi vode ka ljudima.
-Dobar dan, rece on.
Bio je to vrt pun rascvetalih ruza.
-Dobar dan, odgovorise ruze.
Mali princ ih pogleda. Sve su licile na njegovu ruzu.

-Ko ste vi? upita on zaprepascen.
-Mi smo ruze, rekose one.
-Oh! rece mali princ.
Osecao se vrlo nesrecan. Njegova ruza mu je pricala da je ona jedistveni primerak svoje vrste na svetu. A evo, samo u jednom jedinom vrtu, bilo ih je pet hiljada potpuno istih!
"Ona bi bila vrlo uvredjena kad bi to videla, pomisli on... strasno bi se zakasljala i pravila bi se kao da umire da ne bi ispala smesna. I ja bih bio prinudjen da je negujem, jer bi inace, da bi i mene ponizila, stvarno pristala da umre..."
Zatim pomisli opet: "Verovao sam da sam bogat sto imam jedinstven cvet, a u stvari imam samo obicnu ruzu. Nju i moja tri vulkana koja mi dopiru do kolena, i od kojih je jedan mozda zauvek ugasen; sve to ne cini me bas tako velikim princom..." I on leze na travu i gorko zaplaka.

Antoan de Sent Egziperi

GURU I BISERI

Jedan guru sjedio je i meditirao na obali rijeke kada mu je prišao jedan njegov učenik i pred noge mu spustio dva velika bisera u znak divljenja i dubokog poštovanja.

Guru je otvorio oči, uzeo jedan biser i držao ga tako olako među prstima da je biser pao i otkotrljao se u rijeku.

Užasnut, učenik smjesta skoči u vodu, ali i pored uzaludnog traženja, nije uspio da nađe biser.

Na kraju, potpuno iscrpljen i očajan, prekinuo je gurua u meditaciji i rekao mu: “Učitelju, vi ste vidjeli gdje je pao. Pokažite mi tačno mjesto i ja ću ponovo zaroniti i pronaći ga.”

Guru uze drugi biser, baci ga u rijeku i reče: “Baš tamo!”

***

Ne trudite se da posjedujete stvari, jer ih nikada istinski ne možete posjedovati.

Čuvajte se da one ne budu te koje posjeduju vas…i tek tada ćete biti živi i svjesni sebe i čitavog svijeta.