Da li vas je ikad uzdrmalo osećanje kako ste predodređeni da budete nesrećni, i da će zato, šta god preduzeli u pravcu dostizanja sreće, svi napori biti osuđeni na propast? Kao kada biste nahranili kompjuter matematičkim formulama, da bi svaki put pobesneli kada mu zatražite da vam pokaže Šekspirove stihove! Želite li sreću? Ono što vam je potrebno nije napor, čak ni dobra volja, nisu to ni iskrene želje - potrebna vam je samo precizna svest o sopstvenoj programiranosti.
Eto kakav je preokret nastao: pre svih ostalih, vaša okolina i kultura naučili su vas da verujete kako ne možete biti srećni bez određenih ljudi i određenih stvari. Pogledajte oko sebe - na sve strane ljudi koji uistinu baziraju sopstveni život na slepo utemeljenoj pretpostavci da je bez određenih stvari (recimo novca, moći, uspeha, dobrog glasa, ljubavi, prijateljstva, duhovnog uzdizanja, Boga) nemoguće biti srećan. Kad smo već kod toga, koja je vaša formula?
Kada jednom progutate pilulu ličnog ubeđenja, u vama se prirodno javlja strast prema određenoj osobi ili nekoj stvari, za koje ste uvereni kako su vam neophodni da biste bili srećni. Zato ulažete silnu energiju i trud da se što čvršće vežete za te, vama tako dragocene objekte, kada ste ih se konačno dočepali; istovremeno, morate da uložite određen napor kako biste otklonili svaku mogućnost da ih izgubite. To vas osuđuje na veliku emocionalnu zavisnost, jer su objekti za koje ste se vezali nad vama zadobili moć da drhtite kada ih osvojite, da vas drže u napetosti kada ih nemate, da se osetite mizerno kada vam se desi da ih izgubite. Zaustavite se sada na trenutak i zgrozite se nad beskonačnom listom veza čiji ste zatočenik i rob postali. Dovoljno je da mislite na konkretne osobe i stvari, ne na apstraktne pojmove.
Od trenutka kada se upetljate u ovu mrežu zavisnosti, vi usmeravate sve svoje snage, u svakom trenutku svog života, da drukčije rekonstruišete svet oko vas, ne bi li vam to obezbedilo osvajanje objekata za koje ste vezani. Ali to vremenom postaje sve stresnije i ostavlja vam sve manje snage da se upustite u stvarni život, da živite punim plućima. Povrh svega, to je veoma težak zadatak, u ovom svetu koji se neprestano menja i izmiče svakoj našoj težnji da ga kontrolišemo.
I tako, umesto maksimalno ostvarenog života, nalazite sebe osuđene na život prepun frustracija, strepnji, nesigurnosti, razočaranja. Svakako, u kratkotrajnim intervalima svet popušta pred vašim naporima i prilagođava se vašim željama - i vi ste onda privremeno usrećeni. Ili, bolje rečeno, doživljavate bljesak užitka koji u suštini nije sreća, jer se iza toga krije strah da će taj svet stvari i osoba koji ste s teškom mukom prilagodili svojoj meri, iznenada izmaknuti vašoj kontroli i ostaviti vas na cedilu; a to je ono što se neumitno dešava, pre ili kasnije.
Ima još jedan detalj na koji treba obratiti pažnju - kad god vas obuzmu zabrinutost i strah, to je samo zato što možete izgubiti ili ne dostignuti objekat za koga ste vezani. Zar nije tako?
Kad god vas obuzme ljubomora, zar to nije zato što bi neko mogao da utekne s dragocenim objektom za koji ste se zakačili? A sav vaš bes - zar ne potiče gotovo uvek od činjenice da je neko stao između vas i objekta koji vam je potreban? Zar ne vidite kako lako postajete paranoični kada se pojavi i senka pretnje da će taj objekat biti ugrožen - više niste sposobni da realno rasuđujete, počinjete naopako da gledate svet oko sebe. Nije li tako?
I kad god osetite zamor od svega, zar to nije zato što ne uspevate da u odgovarajućoj meri dostignete ono za šta smatrate da će vas usrećiti ili za šta ste posebno vezani? A kada ste depresivni i ojađeni, razlog za to svakome je očigledan: život vam ne pruža ono bez čega (po vašem ubeđenju) ne možete biti srećni.
Svako negativno osećanje koje se javlja u vama skoro uvek je direktna posledica vaše vezanosti za nešto.
Tako otkrivate da ste negativno određeni svojim vezama, i svi vaši napori da dostignete sreću samo pojačavaju taj negativni naboj u vama. Nalazite se u totalno apsurdnoj situaciji. Tragedija leži u činjenici da je svako od nas indoktriniran kako je to jedini sistem da bi se došlo do sreće. Međutim, to je metod koji nepogrešivo proizvodi strepnju, zabrinutost, razočaranja i patnje. Teško da se ikome od vas ikada ukazala sledeća istina: da bismo bili autentično srećni, neophodno je samo otkloniti svoju uslovljenost, otarasiti se svake veze koja nas čini zavisnim.
Kada se ljudi suoče sa tako očiglednom istinom, postaju plen užasavanja nad mogućnošću patnje koju bi morali da pretrpe prilikom pokušaja da se oslobode svih svojih veza. Međutim, to uopšte nije tako bolno. Naprotiv, oslobađanje od veza može postati vrlo prijatna operacija ako se ne koristi tehnika snage volje ili odricanja, već samo tehnika sagledavanja - potrebno je samo otvoriti oči da biste videli kako vam u suštini nije potreban nijedan objekat za koji ste vezani; otvoriti oči da biste videli kako ste od samog početka uslovljeni, kako ste pretrpeli pranje mozga čiji je jedini cilj bio da vas ubedi da ne možete biti srećni bez određene osobe ili stvari. Prisetite se svojih duševnih muka, ubeđenosti da nikada više ne možete biti srećni, kada ste izgubili neku stvar ili osobu koje su vam izgledale tako neophodne. Ali šta se zatim desilo? Prošlo je vreme, i vi ste naučili da sasvim dobro isplivate iz toga, zar ne? To bi trebalo da vas učini opreznim kada su u pitanju vaša ubeđenja, da uočite prevaru u kojoj živite, zahvaljujući svojoj uslovljenosti.
Veza nije konkretna činjenica - to je samo vaše ubeđenje, fantazija vašeg duha, prelomljena kroz vašu uslovIjenost. Da se ta fantazija nije uselila u vaš duh, veze ne bi bilo - voleli biste ljude i stvari i duboko biste uživali u njima, ali bez te bolesne fiksacije, uživali biste duhom koji je oslobođen veza koje samo sputavaju.
Da li uistinu postoji drugi način da bi se stvarno uživalo u nečemu? Izvršite „smotru" svih svojih veza, i svakoj osobi ili stvari koja vam padne na pamet pokušajte da kažete: ,Ja u suštini nisam vezan za tebe - potpuno je iluzorno moje ubeđenje da bez tebe ne mogu biti srećan." Ponavljajte ovo iz sveg srca i videćete kakva će se promena odigrati u vama: „Ja u suštini nisam vezan za tebe - samo sam obmanjivao sebe, ubeđen da bez tebe ne mogu biti srećan."
Antoni De Melo
