A 30-frame seque Cassini's approach to the icy plumes of Enceladus on August 13th, 2010. (NASA/JPL/Space Science Institute)
Kaže se da je ljubav slepa. Da li je zaista tako? U stvarnosti, ništa na ovom svetu ne vidi tako oštro kao ljubav. Nije ljubav ta koja je slepa, već veza, zavisnost, kačenje. Kačenje je, kao što smo videli, stanje u kome neko grabi, grčevito se drži nekog objekta, u lažnom ubeđenju da je to neophodno za njegovu sreću. Imate li takve veze za koje pogrešno mislite da ne možete živeti bez njih? Još jednom ih pobrojite u mislima, pre nego što pređemo na analizu kako vas one čine slepim.
...
Zamislite da se nalazite u sali za koncerte gde slušate orkestar u kome snažni udarci po timpanima zaglušuju svaki drugi zvuk. Međutim, da biste uživali u nekoj simfoniji, potrebno je da čujete svaki instrument u orkestru. Da biste zaista dospeli u stanje koje nazivamo ljubavlju, morate postati osetljivi za jedinstvenost i lepotu svake pojedine stvari ili osobe oko vas. Teško je reći da voliš nešto ako to jedva primećuješ; ukoliko vidiš samo neke detalje i osobine, isključujući sve ostale, to takođe nije ljubav, jer ljubav ne isključuje bilo šta niti bilo koga - ona obuhvata sveukupnost života, sluša simfoniju kao celinu, ne samo ovaj ili onaj među raznim instrumentima.
Zastanite na trenutak da razmotrite kako vaša kačenja amputiraju i čine svaki vaš doživljaj jalovim, baš kao što slepo kačenje političara za moć, ili kačenje poslovnog čoveka za novac čine takve ljude gluvim za sveukupnu melodiju života.
Sada pogledajte na sve to sa druge tačke gledišta - ogromna količina informacija svakodnevno se obrušava na vas, preko vaših čula, preko mreže organa u vašem telu. Od svih tih informacija samo mali delić dopire do vašeg svesnog duha. To je kao beskrajna količina informacija koja dolazi predsedniku neke države - samo minimalan deo nalazi put do njega, jer neko odvaja samo ono što smatra važnim da mu se iznese na sto. Ko odlučuje šta od svega što vas zatrpava iz spoljnog sveta treba da dospe do vašeg svesnog duha? Postoje tri glavna filtera: prvi su vaše veze; drugi su vaše fiksacije; treći su vaši strahovi.
Vaše veze: vi neizbežno posvećujete pažnju onome što takve veze unapređuje ili ih ugrožava; ostalo vas ne zanima, kao što škrtog i pohlepnog biznismena ne zanima ništa što mu ne donosi dobit.
Vaše fiksacije: uzmite nekog fanatika - takvi obraćaju pažnju isključivo onome što potvrđuje njihova ubeđenja, ignorišući sve što ih može dovesti u sumnju; tako ćete shvatiti šta u vama proizvode fiksacije.
Na kraju strahovi: kada biste znali da ćete za nedeIju dana biti osuđeni, to bi vam do te mere obuzelo duh, da bi isključilo svaku drugu misao. To je ono što nam čine strahovi - oni neodoljivo usmeravaju našu pažnju na određene stvari, potpuno ignorišući sve ostalo. Vi pogrešno mislite kako vaši strahovi služe da bi vas zaštitili, da su vaša najnepokolebljivija ubeđenja napravila karakternu osobu od vas, dok su vaše veze učinile vaš život uzbudljivim i sigurnim. Međutim, uopšte ne primećujete da je sve to samo podiglo zid između vas i života.
Naravno, gotovo je nemoguće svesno pratiti svaku pojedinu notu u simfoniji života; ali, ako vaš duh i čula nauče da se otvore, počećete da vidite i reagujete na stvari onakve kakve jesu, i osetićete kako vas ispunjava harmonija vaseljene. Tada ćete konačno osetiti šta je ljubav.
Razmotrite sada sve ovo iz drugog ugla: vi vidite stvari i ljude ne onakve kakvi su, već kakvi ste vi. Ako želite da ih vidite onakve kakvi stvarno jesu, morate obratiti pažnju na svoje veze i strahove koje te veze izazivaju u vama. Jer, baš te veze i strahovi odlučuju šta treba da vidite, a šta da ignorišete. Šta god da vam se ukaže, vaša pažnja je već unapred monopolizovana; od trenutka kada je vaše viđenje postalo suštinski selektivno, vi imate potpuno iluzornu viziju stvari i ljudi oko sebe. Što duže živite u toj iskrivljenoj viziji, bivate sve više ubeđeni kako je to jedina slika sveta, jer vaše veze i strahovi nastavljaju da vrše selekciju svega što dopire do vas, na način koji sve više sužava vaš pogled na svet. Eto šta leži u osnovi vaših fiksacija - unapred stvorena, nepromenIjiva vizija stvarnosti, dok stvarnost, suprotno toj viziji, uopšte nije takva, već se stalno menja i teče. Proizilazi da svet koji volite i od koga je sačinjen vaš život uopšte nije stvaran svet, već je to svet stvoren u vašem mozgu.
Samo kada se oslobodite svojih ubeđenja, strahova i veza koje ih neprestano hrane, osetićete da ste se oslobodili neosetljivosti koja vas čini tako gluvim i slepim u odnosu na svet i sebe.
Antoni De Melo
