Osoba u čijem društvu trenutno uživam je Ketut. Starac - istinski najsrećnije ljudsko biće koje sam ikada srela - daje mi punu slobodu koju koristim postavljajući mu svakojaka pitanja o božanstvu i o ljudskoj prirodi. Volim meditacije kojima me je naučio, onu vickastu sa "osmehom jetre" i utešno prisustvo četiri duhovna brata. Vrač mi je pre neki dan rekao da poznaje šesnaest različitih tehnika meditiranja, kao i mnoge mantre za različite svrhe. Neke od njih donose smirenje i sreću, neke su za zdravlje a neke čisto mistične - prenoseći ga u druge nivoe svesti. Na primer, rekao je da poznaje meditaciju koja ga nosi nagore.
"Nagore?" pitala sam. "Šta je to nagore?"
"Sedaam nivoa više", odgovorio je. "U raj."
Začuvši poznatu ideju o sedam nivoa, pitala sam ga da li je to meditacija koja ga vodi kroz sedam čakri u telu o kojima propoveda joga.
"Nisu to čakre", pojasnio je. "Nego mesta. Ova meditacija me vodi na sedam mesta u univerzumu. Gore i gore. Poslednje mesto je raj."
"Jeste li ikada bili u raju, Ketute?"
Osmehnuo se. Naravno da je bio gore, priznao mi je. Lako je stići u raj.
"Kako je tamo?"
"Predivno. Sve je predivno tamo. Svaka osoba je predivna tamo. Sve što se jede je predivno tamo. I sve je ljubav tamo. Raj je ljubav."
Potom mi je Ketut objasnio da poznaje još jednu meditaciju. "Nadole." Ovo je meditacija koja ga vodi sedam nivoa ispod sveta. Nešto je opasnija od prethodne i nije za početnike, samo za učitelje.
"Dakle, ako odete prvo u raj, onda možete da siđete i dole u...?"
"Pakao", završio je rečenicu.
...
... Karmička filozofija me je privukla na metaforičkom nivou jer je čak i u ovom jednom životu koji imamo, očigledno koliko puta moramo da ponavljamo iste greške, boreći se sa istim zavisnostima i nasladama, trpeći iste stare patetične i često katastrofalne posledice, sve dok konačno ne prestanemo i ne rešimo ih jednom za svagda. Ovo je sjajna lekcija o karmi (i ujedno zapadnjačka psihologija) - probleme reši sada inače ćeš samo još više patiti kada sledeći put uprskaš stvar. A ta patnja koja se ponavlja - to je pakao. Tek kada sa nivoa beskrajnog ponavljanja pređemo na nivo razumevanja - tu ćemo pronaći raj.
Međutim, Ketut mi je o raju i paklu govorio na drugačiji način, kao da su to stvarna mesta u univerzumu koja je istinski posetio. Bar sam tada tako mislila.
Trudeći se da ovo izbistrim, upitala sam ga: "Bili ste u paklu, Ketute?"
Osmehnuo se. Naravno da je bio u paklu.
"Kakav je pakao?"
Primetivši moju zbunjenost, pokušao je da mi objasni. "Univerzum je krug, Lis."
Ipak, i dalje mi nije bilo najjasnije.
Nastavio je, "Nagore ili nadole - na kraju je sve isto."
Setila sam se stare hrišćanske ideje: Gore, kao i dole. Upitala sam ga: "Kako ćemo onda poznati razliku između raja i pakla?"
"Zavisno od načina kako ideš tamo. Na nebo ideš gore, kroz sedam srećnih mesta. U pakao ideš dole, kroz sedam tužnih mesta. Zato je bolje da ideš gore, Lis." Nasmejao se.
"Mislite, ceo život možemo da provedemo idući nagore, kroz srećna mesta, budući da su raj i pakao - krajnja odredišta - potpuno isti?"
"Isto-isto", odgovorio je. "Na kraju je sve isto, zato je bolje da budeš srećna na tom putovanju."
"Znači, nebo je ljubav a pakao je..."
"Takođe ljubav", završio je rečenicu.
Neko vreme sam ćutala, pokušavajući da shvatim šta je želeo da mi kaže.
Ketut se opet nasmejao, pljesnuvši me rukom po kolenu.
"Mladima je uvek teško da to shvate!"
Izvodi iz knjige Elizabeth Gilbert - Jedi, moli, voli
Telo prostire svoju uzaludnost.
Velika noć
ispunjava vreme do pesme
kojoj slušaoci potrebni nisu.
Smrt je
podivljalo ništa, prohodala praznina.
Pun je noći kako da uspavam tu reč budnog mraka
koju ne može urazumiti nikakva pesma
koju ne može ni zemlja upiti
ni vatra izmeniti ni voda odneti!
Ja imam svoju noć, ali u kakvom
mutnom kamenu ja sam
zamenio svoje srce za tešku varnicu? Zar novim
telom osvežiti lomnu krv? Kako se usuditi
zameniti put putovanjem, biće vatrom
miris umesto senke izdan iznutra!
Mrtva ona je izgubila sve moje dokaze
protiv vetra, smrti, zime.
Ljubio sam sramno, nežno, časno,
to telo koje osvetljava sebi put ka svojoj smrti.
Zar pesma? zavera protiv srca to je!
Pakao je paklen jer nije pravilno raspoređen,
jer ima jedna reč koju ne možeš ukrotiti,
koju ne možeš ni izdati,
reč suviše budna za naše blago srce.
U svakodnevnom životu, kada su naši ciljevi, želje i osećanja suprotstavljeni ciljevima, željama i osećanjima drugih ljudi, postoje tri moguća načina kako možemo reagovati u takvoj vrsti interakcije sa drugima (prijateljima, članovima porodice, partnerom, šefom itd).
Prvi način je pasivno reagovanje, odnosno povlačenje, neizražavanje vlastitih osećanja, odustajanje od svojih želja koje mogu biti u suprotnosti sa zahtevima i interesima okoline. Ovakav način reagovanja dugoročno gledano je štetan i samoporažavajući iz razloga što dovodi do frustracije, osećanja bespomoćnosti, besa na sebe i posledično smanjenja samopouzdanja i vere u sebe. Osobe koje su sklone pasivnom reagovanju i povlačenju su osobe koje veruju da nemaju prava da izraze svoja osećanja i traže ono što žele od drugih ljudi, naročito od onih osoba koje smatraju autoritetima. Kada žele da iskažu neki svoj stav, mišljenje i osećanje (koje može biti u suprotnosti sa stavovima, željama i interesima drugih) ove osobe osećaju nelagodnost, stid i strah, što ih motiviše da se povuku. Ove osobe veruju i plaše se da ako iskažu svoje neslaganje i nezadovoljstvo da će biti odbačene, kritikovane ili da će u nekom momentu odreagovati preterano agresivno i reći ili uraditi nešto što ne žele, zbog čega mogu doživeti javnu osudu, poniženje i odbacivanje. Odustajanje od izražavanja sebe, vlastitih želja i osećanja dovodi do trenutnog olakšanja (trenutnog prestanka stida i straha od mogućih reakcija drugih) ali ta vrsta dobiti je mnogo manja od navedenih šteta koje ova vrsta ponašanja donosi. Osobe koje su sklone pasivnom reagovanju su često socijalno anksiozne, stidljive, introvertne i imaju probleme sa ličnim vrednovanjem.
Za razliku od pasivnog načina reagovanja, druga krajnost predstavlja agresivno reagovanje. Kao i pasivno, agresivno reagovanje dugoročno gledano je samoporažavajuće. Osoba koja agresivno reaguje je sklona da druge ljude vređa, napada (verbalno ili fizički), manipuliše, obezvređuje, kritikuje i ponižava. Ponekad ova vrsta ponašanja dovodi do željenog cilja (nametanja sopstvenih stavova, želja i interesa) što posledično vodi tome da se ova vrsta ponašanja učvršćuje i postaje konstantan obrazac ponašanja ovih ljudi. Dugoročno gledano to dovodi do mnogih problema, pre svega narušavanja socijalnih odnosa (gubitak prijateljstava, mogućnost gubitka posla, gubitak bliskosti i poštovanja od strane drugih itd.) ali i do narušavanja slike o sebi. Osobe koje su sklone agresivnom ponašanju i nametanju svojih ciljeva i interesa su često osobe koje su narcisoidne, asocijalne, neempatične i sebične.
Treći način reagovanja predstavlja asertivno reagovanje. Asertivno reagovanje podrazumeva sklonost da se izraze svoja osećanja (kako prijatna tako i ona neprijatna, kao što su: neslaganje, nezadovoljstvo, razočaranje itd), iskažu želje, stavovi i ciljevi ali na način koji ne ugožava i ne povređuje druge ljude. Samo ova vrsta reagovanja predstavlja zdrav, samopomažući stil ponašanja u socijalnim interakcijama. Asertivno izražavanje želja i traženje od drugih ne podrazumeva nametanje i postavljanje apsolutističkih zahteva drugim ljudima (što je odlika agresivnog reagovanja). Asertivno ponašanje predstavlja skup socijalnih veština koje se uče tokom života ili u okviru terapijske situacije (individualne ili grupne). Za razliku od pasivnog i agresivnog reagovanja, osoba koja reaguje asertivno jača svoje samopouzdanje u socijalnim odnosima i to iz nekoliko razloga:
- Kada osoba reaguje asertivno on/ona izražava svoja osećanja, stavove i želje, ne odustaje od njih i na taj način dokazuje sebi da ima prava na vlastitu individualnost i slobodu da zadovolji svoje želje i ciljeve koje je odabralo/la, a kao posledica toga osoba dokazuje sebi da poštuje i uvažava sebe.
- Pošto asertivno ponašanje ne podrazumeva napad na druge ljude, osoba ne oseća da time što nešto traži ili izražava postupa suprotno od sopstvenog moralnog sistema vrednosti.
- Osoba koja nastupa asertivno je svesna da drugi ljudi ne moraju imati ista mišljenja stavove i vrednosti i zbog toga on/ona se ne mora osećati besno ako mu/joj drugi ljudi ne izađu u susret.
- Osoba koja nastupa asertivno ako bude odbijena od strane drugih to ne doživljava kao katastrofu jer je svesna da neslaganje sa drugim ljudima nije u vezi sa njegovom/njenom ličnom vrednošću.
U KBT (kognitivno bihejvioralnim terapijama) klijenti uče veštine asertivnog ponašanja, ta vrsta obuke naziva se Asertivni trening. Asertivni trening se može sprovoditi individualno ili grupno. Prednost grupnog setinga je u tome što članovi grupe mogu naučene veštine uvežbavati sa članovima grupe, pre nego što naučeno primene u svom svakodnevnom životu. Asertivni trening se preporučuje osobama koje imaju problema sa samopouzdanjem, osobama koje imaju nedovoljno razvijene socijalne veštine, osobama sa anksiozno-depresivnim tegobama kao i osobama koje su sklone da agresivno i impulsivno reaguju.
Pred sezonu monsuna jedan starac kopao je rupe u svojoj bašti. - “Šta radiš?” – pitao ga je susjed. - “Sadim mango”, odgovorio je starac. - “Zar misliš da ćeš stići da probaš plodove?” - “Ne, tako dugo neću poživjeti, ali drugi hoće. Palo mi je na pamet da sam čitavog života jeo mango koji su drugi sadili. Ovo je moj način da im zahvalim.“
…
„Najbolje vrijeme za sadnju drveća bilo je prije 20 godina. Drugo najbolje vrijeme je SADA.“ – Kineska poslovica
