У ВРЕМЕНУ

Можда једном напишем

песму о голом камену притоке
што снагом истине решава жутило
под капцима нестварним

можда је неко прочита
узнемирен откуцајима
и загонетком дана
када блистамо у двоје

нема начина да откријем
несаницу и пролеће прошло
кад ход успорава тежина камена
не никако истрошени  Сизиф

моја блискост са речима
потиче далеко од победника
и заједљивих освајача
клицом што лелуја

Овим ветром
дарована пољупцима
и шареним цртежима
можда напишем песму

у Времену

Mirjana Kovačević