Elizabeth Gilbert - Jedi, moli, voli 9.

Osoba u čijem društvu trenutno uživam je Ketut. Starac - istinski najsrećnije ljudsko biće koje sam ikada srela - daje mi punu slobodu koju koristim postavljajući mu svakojaka pitanja o božanstvu i o ljudskoj prirodi. Volim meditacije kojima me je naučio, onu vickastu sa "osmehom jetre" i utešno prisustvo četiri duhovna brata. Vrač mi je pre neki dan rekao da poznaje šesnaest različitih tehnika meditiranja, kao i mnoge mantre za različite svrhe. Neke od njih donose smirenje i sreću, neke su za zdravlje a neke čisto mistične - prenoseći ga u druge nivoe svesti. Na primer, rekao je da poznaje meditaciju koja ga nosi nagore.
"Nagore?" pitala sam. "Šta je to nagore?"
"Sedaam nivoa više", odgovorio je. "U raj."
Začuvši poznatu ideju o sedam nivoa, pitala sam ga da li je to meditacija koja ga vodi kroz sedam čakri u telu o kojima propoveda joga.
"Nisu to čakre", pojasnio je. "Nego mesta. Ova meditacija me vodi na sedam mesta u univerzumu. Gore i gore. Poslednje mesto je raj."
"Jeste li ikada bili u raju, Ketute?"
Osmehnuo se. Naravno da je bio gore, priznao mi je. Lako je stići u raj.
"Kako je tamo?"
"Predivno. Sve je predivno tamo. Svaka osoba je predivna tamo. Sve što se jede je predivno tamo. I sve je ljubav tamo. Raj je ljubav."
Potom mi je Ketut objasnio da poznaje još jednu meditaciju. "Nadole." Ovo je meditacija koja ga vodi sedam nivoa ispod sveta. Nešto je opasnija od prethodne i nije za početnike, samo za učitelje.
"Dakle, ako odete prvo u raj, onda možete da siđete i dole u...?"
"Pakao", završio je rečenicu.
...
... Karmička filozofija me je privukla na metaforičkom nivou jer je čak i u ovom jednom životu koji imamo, očigledno koliko puta moramo da ponavljamo iste greške, boreći se sa istim zavisnostima i nasladama, trpeći iste stare patetične i često katastrofalne posledice, sve dok konačno ne prestanemo i ne rešimo ih jednom za svagda. Ovo je sjajna lekcija o karmi (i ujedno zapadnjačka psihologija) - probleme reši sada inače ćeš samo još više patiti kada sledeći put uprskaš stvar. A ta patnja koja se ponavlja - to je pakao. Tek kada sa nivoa beskrajnog ponavljanja pređemo na nivo razumevanja - tu ćemo pronaći raj.
Međutim, Ketut mi je o raju i paklu govorio na drugačiji način, kao da su to stvarna mesta u univerzumu koja je istinski posetio. Bar sam tada tako mislila.
Trudeći se da ovo izbistrim, upitala sam ga: "Bili ste u paklu, Ketute?"
Osmehnuo se. Naravno da je bio u paklu.
"Kakav je pakao?"
Primetivši moju zbunjenost, pokušao je da mi objasni. "Univerzum je krug, Lis."
Ipak, i dalje mi nije bilo najjasnije.
Nastavio je, "Nagore ili nadole - na kraju je sve isto."
Setila sam se stare hrišćanske ideje: Gore, kao i dole. Upitala sam ga: "Kako ćemo onda poznati razliku između raja i pakla?"
"Zavisno od načina kako ideš tamo. Na nebo ideš gore, kroz sedam srećnih mesta. U pakao ideš dole, kroz sedam tužnih mesta. Zato je bolje da ideš gore, Lis." Nasmejao se.
"Mislite, ceo život možemo da provedemo idući nagore, kroz srećna mesta, budući da su raj i pakao - krajnja odredišta - potpuno isti?"
"Isto-isto", odgovorio je. "Na kraju je sve isto, zato je bolje da budeš srećna na tom putovanju."
"Znači, nebo je ljubav a pakao je..."
"Takođe ljubav", završio je rečenicu.
Neko vreme sam ćutala, pokušavajući da shvatim šta je želeo da mi kaže.
Ketut se opet nasmejao, pljesnuvši me rukom po kolenu.
"Mladima je uvek teško da to shvate!"

Izvodi iz knjige Elizabeth Gilbert - Jedi, moli, voli