Vera se ne moze spoznati intelektualnim putem, jer onda ne bi ni bila Vera, nego Znanje. Danasnji covek, vecinom, nije sposoban da primi Svetlost bez senki (iako je Iskra bas u svacijem Srcu), jer je prinudjen da mahnita u preuskim okvirima svoje svakodnevne svesti, zarobljen izmedju (s)licnih navika i nagona, prizemljen tako i zatrpan - nacinom zivota koji je, naravno, odabrao... Da li ste bas odabrali ko ce vas i kada roditi?! Gde i u kakvim uslovima?! Danasnji covek zapravo sustinski i ne razume Svet u kojem zivi, iako aktivno ucestvuje u svim njegovim pojavnostima. Da li ste se ikada zapitali kakvi bi zaista bili da na planeti Zemlji ne postoji ni jedan jedini Zakon? - Odgovor ce vam pokazati koliko ste kao Covek ostvareni, odnosno kojoj vrsti ljudi pripadate (ovde vas ne odredjuje ono sto posedujete, vec samo ono sto bez toga zaista jeste), i da li su bas zbog vas (ili vama slicnih) bile zapravo neophodne represivne tvorevine u drustveno-organizacionom smislu. Da li ste sposobni da osetite naslage svih vasih predaka koji i danas kroz vas zive? Da li medju njima prepoznajete nekog majmuna? I "danas"? … sta je to zapravo "danas"?! Covek & Bog ocigledno nemaju istu (na)meru, a mi smo, nazalost, pogresno naucili da sve merimo iskljucivo prema sebi. Cak i svako Doba ima svoju Nauku, a ono ne mora biti eonsko da bi se ispostavilo da njene Istine nisu ni bile konacne. Zato i bauljamo kroz tminu Neznanja, a zapravo smo i slepi da u tom Mraku raspoznamo po(r)uke Svetionika (kojih je bilo, a verovatno i sada zive). Oslusnite Ducica: Jesmo li, o Gospode
k'o u iskonske sate
nalik Tebi i danas?
Ako li jesmo
kakva beda za Te...
A ako li nismo
kakva Tuga za nas!!! Da li vas je Sramota dok ovo citate? - Zbog Neostvarenosti, zbog Nepravdi, zbog Neljudi, zbog Gramzivosti, ali i zbog vasih Bliznjih i Buducih? Ko ce sve to popraviti umesto vas? Bog? - Sum-njam... On nam je pokazao Princip & Ucenje, predao nam Ljubav, udahnuo Zivot, dodavsi jos i odredjeno Vreme za potpuno Dostignuce, a nase biva da verujemo, nadamo se i cinimo Dela u skladu sa tom Verom (da, pre svega treba prvo da poboljsamo sebe, a zatim posledicno i svoje Okruzenje). Razmislite malo o Hristovim recima (jer obracao se svima ljudima): "Vi ste Crkva Bozja i deo ste jednoga Tela"... Da li je mislio na gradjevine & posrednike ili vascelo Covecanstvo? Ili mozda na citav Sve-mir (bez obzira koliko to nama sada izgledalo nepojmljivo)? Da li ovo sto zivimo unazad 2000 godina smemo uopste tako nazvati? Da li je Smisao tih Reci bio i da nas ucini odgovornijima, pre svega za isto to Covecanstvo, u kome je tek onda svaki Covek zaista bitan? I kakve To veze ima sa necijim ProfitOM?! Da li iko „danas“ radi na sveopstem Dobru, pa da tek Onda, u Njemu, pronalazi Dobra i (i)za sebe?! Moram da konstatujem da sam za svoga zivota uglavnom na delu vidjao starozavetni princip: "oko za oko & zub za zub"... a To znaci da se covek nije mnogo, u medjuvremenu, promenio. Otuzno... samo pojedinacni iskoraci u vidu vec pomenutih Svetionika. ALI, moja Vera mi govori da nas zivot nije samo Ovo & Ovde i Tome se iznova radujem. Zato treba misliti o Vecnosti, a ziveti i delati u Sadasnjici. Bog vas vec ceka u vama, bez obzira kako vi do njega dolazite!!! Taman i da je Zmija govorila Istinu... - Nije dovoljno imati Odgovore na sva pitanja, vec oni uvek moraju biti tacni i za sve Ljude. Sve si razumeo na pogresan Nacin...
Zato sto si na pogresan Nacin naucio da razumes...
Nastavi da odtrpavas sebe i vise slusaj svoje Srce...
Jer, u Osecanju ima mnogo vise Znanja...
I za Bice... i za bivstvovanje...
Sve ostalo su Tehnikalije...
I Sve Ostalo spada u domen svakodnevne (s)vesti. Jedna, verovatno divna devojka, citirala je na ovom sajtu sledece Reci: "KO UME DA VOLI NISTA DRUGO NE BI TREBALO DA RADI"... To vam je Buducnost dragi Prijatelji, za Vas koji uopste budete uspeli da stignete do Nje... A To je nemoguce bez Vere u Ljubavi, i Ljubavi u Veri. Ah, da... i ne zaboravite, na tom Putu ceka vas Patnja... Radujte joj se, jer je potrebna & isto tako p(r)olazna. Od Uvida ILI do Vidjenja,
pomozi mi ILI mi nemoj pomagati. (P)ozdrav svima, Srecno & cuvajte se od Uobrazilje
Pred sezonu monsuna jedan starac kopao je rupe u svojoj bašti. - “Šta radiš?” – pitao ga je susjed. - “Sadim mango”, odgovorio je starac. - “Zar misliš da ćeš stići da probaš plodove?” - “Ne, tako dugo neću poživjeti, ali drugi hoće. Palo mi je na pamet da sam čitavog života jeo mango koji su drugi sadili. Ovo je moj način da im zahvalim.“
…
„Najbolje vrijeme za sadnju drveća bilo je prije 20 godina. Drugo najbolje vrijeme je SADA.“ – Kineska poslovica