Ideja da način na koji razmišljamo određuje kako ćemo se osećati potiče od čuvenog stoika, Epictetusa, koji je u prvom veku stare ere napisao: “Ljude ne uznemiravaju stvari, već način na koji ih posmatraju.” Šekspir je mnogo vekova kasnije ovu misao parafrazirao u “Hamletu”: “Ne postoji ništa ni dobro ni zlo, već ga mišljenje takvim čini.”
Ako sopstvenim (iracionalnim) mišljenjem sebe uvodite u patnju, utučenost, bes i druge nezdrave emocije vreme je da se upoznate sa njegovim karakteristikama i onim što ga čini iracionalnim. Ono što je ohrabrujuće jeste činjenica da ako nezdrave emocije proizilaze iz vašeg mišljenja, vi možete odabrati šta ćete razmišljati i kako ćete se osećati.
Kada to uvidite, bićete spremniji i da se oprostite od iracionalnog načina rezonovanja i zamenite ga alternativnim, racionalnim razmišljanjem koje će vam omogućiti da se bolje osećate u vezi sebe samih, drugih i uslova u kojima živite (čak i kada nisu savršeni).
... Iracionalno mišljenje karakterišu preterane generalizacije koje je nemoguće proveriti. Šta to zapravo znači? Ako biste (što vam toplo preporučujemo) rešili da rečenice koje govorite sebi i koje vas koštaju nezdravih emocija, logički proverite uvideli biste da one nemaju potporu u realnosti i da su šta više besmislene i da ih je nemoguće dokazati!
...
Iracionalna uverenja u sebi uvek sadrže zahtev da vi, druge osobe ili životni uslovi budu po receptu koji ste vi zamislili. Zahtevom da nešto mora da bude onako kako ste vi to zacrtali, iako u realnosti to nije tako, vi zapravo zahtevate nemoguće. Jer sve što mora da postoji, očigledno i postoji! Umesto da nastavite da zahtevate nemoguće, mnogo vam se više isplati da odustanete od ovih rigidnih zahteva i kažete sebi “voleo/volela bih da stvari budu onako kako ja želim ali ne moraju i to nije užasno već samo nepovoljno“. Isto važi i za zaključke koje donosite ukoliko vaši zahtevi nisu ispunjeni. Često sebi kažete ovo je grozno, užasno, ne mogu da podnesem… Mi vas uveravamo da možete da podnesete i ako logički promislite razumećete da je to tako. Čim podnosite znači da možete da podnesete, teško ili lako podnosite ali činjenica je da podnosite!
... Ako na primer ubedite sebe da je hlađenje vašeg partnera prema vama izuzetno nesrećna okolnost, ovo uverenje implicira da biste bili veoma srećni kada bi uspeli da ga ponovo okrenete sebi, kao i da biste bili jednako srećni da ostvarite vezu sa nekim drugim. Ocenivši ovaj događaj kao nesrećan, motivisani ste da uradite nešto u vezi sa njim (da osvojite ponovo partnerovu ljubav, nađete nekog drugog ili uživate u svojoj slobodi). Ako međutim, hlađenje vašeg partnera ocenite kao užasno, najverovatnije nećete uraditi ništa ili jako malo u vezi sa tim. Verovatno ćete beskrajno mozgati o užasu same situacije, optuživati sebe što se tako nešto desilo, zahtevati da vam se nekom magijom ili višom silom partner vrati, iracionalno tvrditi da više nikada nećete naći drugu osobu koju ćete voleti, za sve kriviti sebe i ubeđivati sebe da ste gubitnik koji i ne zaslužuje ljubav.
Kao što vidite razmišljanje da je hlađenje vašeg partnera ili bilo koja druga okolnost u vašem životu užasna (iako je ona realno samo nesrećna) samo vam odmaže. Vaše gledanje na bilo koji događaj u vašem životu kao na užasan, strašan ili grozan stvara iluziju da njime ne možete upravljati i da ste preslabi da bi se nosili sa užasom date situacije. Koliko god vam neki događaj delovao nesrećno ili nepovoljno, najverovatnije da imate sposobnosti da ga promenite ili da se nosite sa njim. Ako ga međutim smatrate istinski užasnim odričete se svake kontrole koju biste mogli imati nad njim i prepuštate se njegovom zamišnjenom užasu.
Ako ste iskreni prema sebi, uvidećete da kad god neki loš događaj smatrate užasnim vi u stvari mislite da on ne sme i ne treba da postoji. Ne samo da postojanje tog događaja smatrate nepoželjnim, već mislite da život nije smeo da vam ga nametne. Ne mislite da bi bilo bolje da ovaj događaj ne postoji zato što je neugodan već smatrate da on apsolutno ne sme da postoji. Razmišljanje u terminimira mora i ne sme je nerealno i nelogično i košta vas mnogo patnje, besa, utučenosti…
Zbog toga vas savetujemo da se okanite zahteva treba, mora, ne sme i silnog užasavanja nad stvarima za koje ste sebe ubedili da ne smeju da se dešavaju. Život je sačinjen od lepih i manje lepih stvari. One koje vam se ne dopadaju nastojte da promenite. To će vam sigurno lakše poći za rukom ukoliko mislite racionalno tj. ako prihvatite činjenicu da se loše stvari dešavaju iako vam se to ne dopada. U onoj meri u kojoj razmišljate racionalno imaćete i moći da menjate stvari koje se suprotstavljaju vašim ciljevima ili ukoliko uvidite da ne možete da ih promenite onda ćete ih prihvatiti bez silnog kukanja i užasavanja nad njima.
Mia Popić, dipl. psihološkinja
http://www.vaspsiholog.com/2010/09/racionalna-i-iracionalna-uverenja/
