Za ostvarenje adekvatne, ispunjavajuće i dugoročne veze ili braka potrebno je mnogo toga, ali prvi i osnovni preduslov je svakako adekvatan odabir partnera. Ljudi se mogu slučajno sresti ali sam izbor nikada nije slučajan, izbor je uvek stvar naše odluke, naše preferencije. Ako je partner/partnerka koju smo izabarali osoba koja nam suštinski ne odgovara, svaki dalji trud biće uzaludan. Ako smo u pogrešnom vozu, svaka nam je stanica pogrešna.
Velika je (i široko rasprostranjena) iluzija da druge ljude možemo menjati, kontrolisati i oblikovati po našem nahođenju, željama ili zahtevima. Mnogi su skloni da godinama ostaju u vezama ili brakovima nezadovoljni, neispunjeni, razočarani, čak i besni na sebe i svog partnera, nadajući se ili još gore zahtevajući od drugog da se promeni ili postane nešto što zapravo nije ili ne može ni biti. Ljudi su takvi kakvi jesu i mi ih možemo razumeti, prihvatiti i voleti ili naprosto ne razumeti i ne prihvatiti (što ne znači mrzeti) jer su različiti od nas samih i prosto nam ne odgovaraju. Kao što nam ne može svako biti prijatelj, ne može ni svako biti osoba koju ćemo voleti i koja će nam odgovarati.
Postoji još jedna velika zabluda a to je ona čuvena izreka “suprotnosti se privlače“. To je potpuna besmislica. Kako možemo voleti nekog koje suprotan nama, našim osobinama, željama, ciljevima, načinu razmišljanja, interesovanjima, osobinama ličnosti itd. Takve ljude, često nismo u stanju ni da razumemo a kamoli da volimo (što ne znači da ih moramo mrzeti, omalovažavati ili osuđivati). Kada biramo prijatelje uvek biramo one osobe koje su nam po nečemu slične (bar u nekim aspektima). Prijatelji su osobe koje razumemo i koje razumeju nas, osobe sa kojima delimo zajednička interesovanja, stavove, jednostavno rečeno to su osobe koje su slične nama. Isti je slučaj i sa odabirom partnera. S obzirom da ne postoje idealne osobe ne postoji ni idealni partner, jer svako od nas ima svoje dobre i loše strane, samo je pitanje srazmere. Svako od nas ima u sebi neke zdrave, kvalitetne delove ličnosti (vrline, talente i sl.) kao i one patološke, ne tako poželjne osobine.
Osobe koje su slične nama lako prepoznajemo, za to nije potrebno neko znanje, stručnost niti neka racionalna analiza. Kada sretnemo i upoznamo takve osobe sa njima lako ostvarujemo komunikaciju, lako uspostavljamo odnos i provodimo vreme u razmeni zajedničkih interesovanja i aktivnosti, bilo da se radi o prijateljstvu ili početku partnerskog odnosa. Dakle, sličnost je ta čarobna i jedina prava formula ljubavi. Ali treba imati na umu da sličnost nije fenomen sve ili ništa, sličnost je stvar stepena, sa nekima smo slični više a sa nekima manje, sa nekima se poklapamo i razumemo u jednom domenu a sa nekima smo bliski u više različitih sfera. Sa nekima možemo biti na istoj intelektulnoj ravni a da pritom na emotivnom nivou budemo potpuno različiti, ili obrnuto. Moguće je da se poklapamo i na intelektualnom i emotivnom polju itd.
Intelektualna kompatabilnost (sličnost) veoma je važna za ostvarenje nekog dugoročno kvalitetnog odnosa. Velike razlike u domenu inteligencije i obrazovanja (dugoročno gledano) predstavljaju prepreku međusobnom razumevanju, razmeni interesovanja i aktivnosti. Isto tako emotivna inkompatabilnost je nešto što nas udaljava. Kao što se ljudi razlikuju u pogledu inteligencije, isto tako razlikuju se i u pogledu emotivnih aspekata, neki ljudi su senzitivni, emotivni, neki su emotivno plitki, njihovo emotivno reagovanje je manje intenzivno, dok su neki ljudi emotivno tupi ili naprosto emotivno prazni.
Treća veoma važna karakteristika vezana za kompatabilnost jeste jedan sindrom (skup) osobina ličnosti nazvan otvorenost za iskustva. Osobe otvorene za iskustva su osobe koje odlikuje estetska senzitivnost, intelektualna radoznalost, bogatstvo unutrašnjeg sveta doživljavaja, preferencija različitosti, potreba za promenama, nezavisnost mišljenja, sklonost nedogmatskim stavovima i tolerancija dvosmislenosti. Osobe otvorenog duha su otvorene kako prema unutrašnjim doživljavanjima tako i prema spoljašnjim događanjima. Njihov život je bogat doživljajima, ove osobe su sklone eksperimentisanju, novim idejama i nekonvencionalnim vrednostima. Ove osobe intenzivnije doživljavaju kako pozitivne tako i negativne emocije. Osobe zatvorene za nova iskustva su konvencionalnog izgleda i ponašanja, sklone konzervativnim stavovima, preferiraju poznato u odnosu na novo, emocionalne reakcije su im umerenije, interesovanja su im sužena i manje intenzivna. Neka istraživanja sprovedena u SAD-u pokazala su da osobe koje žive godinama u srećnim brakovima su kompatabilne u pogledu nivoa inteligencije i otvorenosti za iskustva.
Na kraju treba istaći, da ne postoje “adekvatne” i “neadekvatne osobe”, neka osoba može biti adekvatna odnosno neadekvatna samo sa stanovišta naših želja, očekivanja i preferencija. Ali čak i kada pronađemo takvu osobu, pogrešno je verovati da je time stvar završena. Svaka veza predstavlja odnos dvoje ljudi i zahteva konstantno ulaganje, toleranciju, razumevanje, negovanje poverenja, spremnost za konstruktivno rešavanje problema i prevazilaženje brojnih prepreka koje su sastavni deo u svakoj vezi (ili braku). Kada se zaljubimo i kad uđemo u neku vezu, svi dobro znamo koliko smo u toj početnoj fazi bili aktivni, koliko smo se trudili da ta veza uspe. Mnogi su skloni da nakon nekog vremena provedenog u vezi zaborave da je neophodno da se i dalje ulažu, da neguju izgrađeni odnos kako bi veza opstala. Tek kada prođe faza zaljubljenosti, naša opčinjenost osobom sa kojom smo u vezi, nastupa realnost, a to je prihvatanje partnera onakvim kakav on/ona jeste.
Vladimir Mišić dipl. psiholog
http://www.vaspsiholog.com/2010/09/kompatibilnost-u-ljubavi/
