Verujem da sve svetske religije u suštini žele da otkriju metaforu. Kada želite da zadržite vezu sa bogom, zapravo pokušavate da se premestite sa zemaljskog u večno... i stoga vam je potrebna neka veličanstvena ideja kako biste tamo dospeli. Mora da bude velika, ta metafora - zaista velika i magična i moćna, jer bi trebalo da vas prenese na udaljeno mesto. To mora da bude najveći brod koji možete da zamislite.
Religiozni rituali se često razvijaju iz mističnih eksperimenata. Neki hrabri tragač krene u potragu za novom stazom ka božanskom, doživi transcendentalno iskustvo, i vrati se kući kao prorok. On ili ona sa sobom donose priče o raju i mape kako se do njega stiže. Zatim drugi ponove te reči, dela, molitve ovog proroka ne bi li i sami dospeli tamo. Ponekad je taj poduhvat uspešan - a ponekad je, poput kombinacije slogova i primene religije koja se prenosi s generacije na generaciju, moguće odvesti mnoštvo ljudi na drugu stranu. Naravno, ne uspeva to uvek. Neminovno je da čak i najoriginalnije ideje s vremenom očvrsnu u dogmu ili prestanu da deluju na svakoga.
...
Budite oprezni..., ne upuštajte se u opsesivno ponavljanje religijskih rituala iz čiste navike... Fleksibilnost je podjednako neophodna za religioznost, baš kao i disciplina.
Odlučite li da je prihvatite, vaš posao je da tragate za metaforama, ritualima i učiteljima koji će vam pomoći da se približite božanskom. Jogistički tekstovi kažu da bog odgovara na svete molitve i trud ljudskih bića na svaki način koji smrtnici odaberu za obožavanje - dok god su te molitve iskrene. Kao što jedna rečenica iz Upanišada kaže: "Ljudi idu različitim putevima, direktno ili izokola, u zavisnosti od svog temperamenta, birajući onaj koji smatraju najboljim ili najprikladnijim - i svi stižu do Tebe, kao što se reka uliva u more."
Drugi cilj religije je pokušaj da napravimo smisao od našeg haotičnog života i objasnimo neobjašnjivo koje svakodnevno gledamo oko sebe: patnju nevinih, nagrađivanje zlih - šta tu možemo da preduzmemo? Zapadna tradicija tvrdi "Sve će se to srediti posle smrti, u raju ili paklu"... Na istoku, međutim, Upanišade odbacuju svaki pokušaj pravljenja smisla od svetskog haosa. Oni čak nisu sigurni ni da li je svet uopšte haotičan, već smatraju da nama samo izgleda takav jer smo ograničenog čula vida. Ovi tekstovi nikome ne obećavaju pravdu ili osvetu, mada tvrde da postoje posledice za svako delo - stoga pažljivo birajte svoje ponašanje. Možda te posledice nećete videti u dogledno vreme. Joga uvek šire gleda na stvar. Štaviše, Upanišade navode da takozvani haos može da ima božansku ulogu, čak i ako to trenutno ne možete sami da prepoznate: "Bogovi vole tajnovitost i ne vole očiglednost." Dakle, najbolje što možemo da učinimo, reagujući na sopstveno nerazumevanje i opasnosti ovog sveta, jeste da održavamo unutrašnju ravnotežu - uprkos svem ludilu koje se dešava oko nas.
...
Međutim, ono što vidim kod nekih prijatelja je da sa starenjem sve više čeznu da veruju u nešto. Ali ta čežnja nailazi na brojne prepreke, uključujući i njihov intelekt i zdrav razum. Uprkos svoj njihovoj inteligenciji, ti ljudi i dalje žive u svetu koji se ljulja na velikim, opasnim talasima krajnje bezosećajnosti. Naravno svi oni proživljavaju velika i užasna iskustva bilo patnje ili radosti, ali ta velika iskustva bi trebalo da imaju duhovnu vezu kojom izražavamo bilo tugu ili zahvalnost, ili tragamo za razumevanjem. Postavlja se pitanje - šta obožavati, kome se moliti?
...
... Mislim da ste slobodni da tražite svaku metaforu koja će vas pomeriti sa ovog podeljenog sveta, svaki put kad osetite potrebu da budete uzvišeni ili utešeni. Zbog toga se ne treba stideti. Radi se o istoriji traganja za svetošću. Da ljudski rod nije evoluirao u svom istraživanju božanskog, mnogi od nas bi još uvek obožavali zlatne egipatske kipove mačaka. I ova evolucija religijskog mišljenja svakako uključuje veliki deo branja voća. Uzmite svako delo, svugde gde ga možete naći, i nastavljajte da se krećete ka svetlosti.
Hopi Indijanci su smatrali da svaka svetska religija sadrži jednu duhovnu nit i da sve te niti večito tragaju jedna za drugom želeći da se spoje. Kada se sve niti konačno budu isprepletale, od njih će nastati uže koje će nas izvući iz ovog mračnog istorijskog kruga u sledeće carstvo. U savremenoj istoriji, dalaj-lama ponavlja istu ideju...
*
Sva ta priča o nektaru i blaženstvu me izluđuje.
Ne znam kako ti, prijatelju moj,
ali moj put ka bogu nije sladak miris tamjana.
Pre je to mačka puštena u kavez s golubovima,
i ja sam ta mačka - ali sam i ptica koja krešti kada je zver pričvrlji.
Moj put ka bogu je protestni miting,
nema mira dok se radnici ne ujedine.
Njihove demonstracije su tako preteće,
Nacionalna garda im ne može prići.
Moj put su preda mnom pretukli do besvesti,
mali crni čovek koga nisam uspela da vidim,
koji boga juri po Indiji, zaglibljen u blato,
bosonog i feminiziran, malarične krvi,
spavajući na dovracima, pod mostovima - beskućnik.
(Što je sinonim za večitog ´tragača za kućom´, znate)
I on sada juri mene, govoreći: "Moja si, Liz?"
Šta znači TRAGAČ? Gde je KUĆA?
Izvodi iz knjige Elizabeth Gilbert - Jedi, moli, voli
