Joga na sanskrtu može da se prevede kao "jedinstvo". Originalno vodi poreklo iz korena reči juj što znači "posvetiti se", prionuti na zadatak pred sobom sa volovskom disciplinom. I zadatak joge je da pronađemo to jednistvo - između uma i tela, između pojedinca i boga, između misli i izvora tih misli, između učitelja i učenika, i između sebe i svog ponekad teško savitljivog bližnjeg. Na zapadu obično upoznajemo jogu kroz poznate vežbe za telo, međutim to je samo hata-joga, jedan vid filozofije. Stari učitelji su razvili ove fizičke vežbe ne radi lične kondicije već da bi opustili svoj um i mišiće u cilju pripreme za meditaciju. Uostalom, teško je satima sedeti u jednom položaju, naročito ako vas boli kuk...
Elem, joga takođe može da znači pokušaj pronalaženja boga kroz meditaciju, kroz naučno istraživanje, kroz zavet ćutanja, kroz božansku službu ili mantru - ponavljanje svetih reči na sanskrtu...
Suština joge je poboljšanje fizičke kondicije, koje ću ovde banalno da definišem kao nemogućnost zadržavanja zadovoljstva. Različite škole su vekovima davale različita objašnjenja za čovečju iskonsku nesavršenost. Taoizam to zove disharmonijom, budizam to smatra neukošću, islam za to krivi naše stradanje zbog otuđenosti od boga dok judeo-hrišćanska vera uzrok sve naše patnje nalazi u praroditeljskom grehu. Frojdisti tvrde da je nesreća neminovan rezultat sukoba naših prirodnih poriva i civilizacijskih potreba. (Kao što moja prijateljica Debora kao psiholog objašnjava: "Želja je mana kreacije.") Jogisti, međutim smatraju da je ljudsko nezadovoljstvo jednostavno slučaj zamenjenog identiteta. Nesrećni smo jer mislimo da smo samo pojedinci, sami sa svojim strahovima, manama, odbačenošću i smrtnošću. Pogrešno verujemo da naš mali, limitirani ego čini svu našu prirodu. Ne uspevamo da prepoznamo svoj dublji, božanski karakter...
... Joga je samousavršavanje i posvećeni napor da se skrene pažnja sa beskrajnog razmišljanja o prošlosti i neprekidnoj brizi o budućnosti kako bismo bili u stanju da tragamo za večnim prisustvom, a pomoću koga ćemo moći da kontrolišemo sebe i svoje okruženje. Samo iz tačke usklađenosti tela i uma otkriće nam se istinska strana sveta...
Veliki jogi je svako ko je dostigao stalno stanje prosvetljenosti. Guru je veliki jogi koji može bukvalno da prenese to stanje na druge. Reč guru je sastavljena iz dva sanskrtska sloga. Prvi označava tamu, a drugi svetlost. Iz tame u svetlost. Ono što učitelj prenosi na svoje učenike zove se matravirja: "Sposobnost prosvetljenja svesti"...
Klasične indijske sage pišu da postoje tri faktora koja ukazuju na to da li je duša blagoslovena uzvišenošću i blagostanjem univerzuma:
- Rođenje kao ljudskog bića, sposobnog da istražuje svest.
- Rođenje sa - ili naknadno razvijanje - želje za razumevanjem prirode univerzuma.
- Pronalaženje živog duhovnog vođe.
Postoji teorija da ukoliko iskreno žudite za bogom, onda ćete ga i naći. Univerzum će se pomeriti, sudbinski molekuli će se organizovati i vaš put će se uskoro ukrstiti sa putem učitelja koji vam je potreban...
*
Svaka religija na svetu ima svoje sledbenike koji tragaju za direktnim, transcendentalnim iskustvom sa bogom, izuzimajući se iz fundamentalnog biblijskog ili dogmatskog učenja radi ličnog doživljaja božanskog. Zanimljiva stvar u vezi sa ovom mistikom je da prilikom opisa svojih iskustava, svi na kraju ispričaju isti doživljaj. Uopšte, njihovo sjedinjenje s bogom događa se u meditativnom stanju i pojavljuje se kroz energetski izvor koji celo telo ispunjava euforičnom, ekstatičnom svetlošću. Japanci ovu energiju zovu ki, kineski budisti je zovu či, indonežani je zovu taksu, hrišćani je zovu Sveti duh, kalaharijski bušmani je zovu n/um (njihov sveti čovek je opisuje kao zmijoliku silu koja se penje uz kičmu i pravi rupu u glavi kroz koju potom ulaze bogovi). Islamski mistici je smatraju božjom energijom voljenog, o kojoj su napisali božanske pesme. Australijski Aboridžini opisuju zmiju na nebu koja silazi u vrača i daje mu snagu ili nadljudsku moć. U jevrejskoj tradiciji kabale, ovo sjedinjenje s božanskim se postiže kroz stanja duhovnog uzdizanja, s energijom koja protiče kroz kičmu zajedno sa nizom nevidljivih meridijana.
Majka Tereza, najmističnija katolička figura novijeg doba, opisuje svoje jedinstvo s bogom kao fizičko uzdizanje svetlosti kroz sedam unutrašnjih nivoa njenog bića, posle kojih bi joj se ukazao bog. Za života je padala u meditativne transove, tako duboke da ostale monahinje nisu mogle da joj osete puls...
U tradiciji indijske joge, božanska tajna se zove kundalini šakti i opisuje se kao zmija koja leži sklupčana u podnožju kičme sve dok je ne oslobodi dodir gospodara ili neko čudo i koja se potom penje kroz sedam čakri, ili krugova (koje takođe možete zvati i sedam kuća duše) i konačno kroz glavu, eksplodirajući u savršenom sjedinjenju sa bogom...
Volim kada nauka i religija nađu mesto preseka. Nedavno sam u Njujork tajmsu pronašla članak o timu neurologa koji je izvršio snimanje rada mozga jednog tibetanskog monaha na dobrovoljnoj osnovi. Želeli su da vide šta se događa u transcendentnom umu, s naučne tačke gledišta, u trenucima prosvetljenosti. U umu normalne osobe, električna oluja sačinjena od misli i impulsa neprestano kruži, što skener mozga registruje u vidu žutih i crvenih svetlećih tačaka. Što se ispitivana osoba više uzrujava, to tačke postaju jače i svetlije. Međutim, mistici svih vremena i kultura su opisivali smirenost uma tokom meditacije, tvrdeći da je krajnje jedinstvo s bogom plava svetlost koju mogu da osete kako zrači iz samog centra njihove glave. U jogističkoj tradiciji, ovo se zove "plavi biser" i predstavlja cilj svakog ko za njim traga. Naravno, tibetanski monah čiji mozak je snimljen tokom meditacije, uspeo je toliko da umiri svoj um da na skeneru nije bilo nijedne žute ili crvene tačkice. U stvari, sva neurološka energija dotičnog ispitanika bila je koncentrisana u sam centar njegovog mozga - što je monitor jasno zabeležio - u vidu malog, plavog, svetlucavog bisera. Baš kao što su jogisti oduvek opisivali.
Ova destinacija zove se kundalini šakti.
Izvodi iz knjige Elizabeth Gilbert - Jedi, moli, voli
Izvodi iz knjige Elizabeth Gilbert - Jedi, moli, voli
