Bio je ovo vec peti put kako sam ovde, a svaki put sam mislila da je poslednji. I sad se nadam. Nije da nisam volela cekaonicu neizmisljenog suda za izmisljene likove. Cak stavise radovala sam se odlasku jer sam znala da cu tu sresti i cekati sa nekim od mojih omiljenih drugara i zanimljivih likova iz sveta maste. Svi su oni kao i ja dosli ovde da se zale na svoju presudu, odnosno na ono sto je njima pripalo kao deblji kraj. Moja kob je bila ta sto sam proterana iz zemlje Nedodjije, i vise nisam zvoncica vec obicna devojka koja niti leti, niti cakli, niti nista. U najboljem slucaju mirisem lepo ako sam se okupala. Kazem ako jer od kad sam devojka i nemam krila nikako da se naviknem na to da je voda nesto cemu ne smem vise da pridjem. Zvezdani prah mojih krila se ne slaze bas sa vodom. Danas lepo mirisem. Uvek se trudim da pred clanovima neizmisljene komisije ostavim sto bolji utisak i mozda ih privolim da mi vrate moja krilca a ovo ogromno i dzombasto telo sto mora da se kupa da ne bi smrdelo, posalju na tihu vartu. I iako je ovde uvek guzva, meni nije nimalo naporno ovo cekanje. Koristi mi da smanjim nervozu tako da stane u mene i da se ne vidi. Ne znam sve likove. Pera kojot je tu svaki put. Neki kazu da kad god nije dan za snimanje on je ovde. Naime on je tuzio pticu trkacicu. Njegove zalbe se ticu polno prenosivih bolesti, a ne zahteva za dozivotnu zabranu onome koji je pisac scenarija za njegove uloge. Svi smo videli kako je prolazio, i da je bar malo zakona, neizmisljene vlasti bi trebalo da bar kazne pticu trkacicu za prekoracenje brzine. Ali nista. Ali nema to veze. Ono sto muci Peru se desilo u onoj divljoj epizodi, kad on stigne Pticu i uradi joj vec nesto. Od tada je Pera zakacio neki gadan svrab. Neki Pticitis sifilitis et kojositis. Nikako da dobije nadoknadu za profesionalno oboljenje. Kazu mu da ta epizoda nije legalno snimljena pa mu se ne priznaje ni oboljenje kao legalno. Jadan Koja.A tu su i mnogi drugi. Mali olovni vojnik je sa zahtevom da mu odobre sredstva za lecenje u inostranstvu gde bi mu ugradili bioprotetsku nogu. Nikako da mu odobre. Kazu nije je izgubio u borbi. Vec je fabricka greska. Bezdusnici jedni. Ali moj omiljeni lik kojeg najvise volim da sretnem ovde je baka iz bajke o crvenkapi. Oduvek sam volela bakice, a ova je sva ziva i puna zivota. Kaze da joj se ne svidja uloga. Htela bi da bude recimo tetka crvenkapi i da zivi na Menhetnu a ne baka u sumi. Jer od kad je ove bajke ona vise kad god izadje u disko ne moze da nadje nikog ko bi je pratio kuci-odnosno odgurao joj kolica. I kaze da je za to kriva njena uloga bespomocne starice u toj glupoj prici i da se ta satanizacija njenog lika prenela na njen licni zivot. Slatka bakica. Ali malo caknuta. Uvek se lepo ispricam sa njom. Tako je i ovog puta bilo. Lepo smo se raspricale kad ono prozvase moje ime. “Zorana Mitrovic za slucaj Zvoncice!”. I ogromna vrata se otvorise i zaslepise me svojom svetloscu. Nije bilo povoda za ovako necim ali su clanovi komisije voleli ovako, da ostave veci utisak na one sto im prilaze. Glupani. Ali u zivotu je uvek tako. Glupani vam odredjuju zivot. Prisla sam stolu koji se protezao kilometrima lavo i desno, za kojim su sedela tri starca od kojih je jedan bio toliko star da nisi mogao reci da li je ziv ili je umro. Zivotne funkcije su mu bile toliko istrosene da se nisu primecivale. On je bio predsednik. On je odlucivao. Ostala dvojca su bili blizanci koji su naizmenicno bivali stariji jedan od drugog. Cas jedan cas drugi. Ne mogu da vam opisem kako to izgleda. Ali verujte da je tako. Sve u svemu nije bilo drugih clanova a ovi su bili spremni da te saslusaju isto koliko su mogli da te cuju sa toliko starim usima. Nikako.
Opet vi. Mlada damo. Pridjite. Nadam se da ste ovog puta imali vise srece u ispunjavanju svog dela nagodbe? Rece jedan od blizanaca, ali je izgledalo kao da je to mislio onaj drugi.
Da, opet ja. I mogu vam reci da stvarno nemate nimalo srca. Nimalo! Pa zar ne znate vi kako je samo tesko danas biti devojka. Pa cak i za one koje su to ceo zivot. Od rodjenja i od roditelja koji ih vole. A ne kad ste postali po kazni i to pre par meseci. Ne znate. Probajte malo. U stvari probajte „malo nize”, jer to se od devojke danas trazi. Malo nize!
Gospodjice Zorana, mi smo ovde samo da bi razmotrili vasu zalbu na odluku. I nemojte nas terati da se spustamo nize jer nismo sigurn da bi posle mogli da se uspravimo. I ne znam sto bi uopste vi morali da se spustate dole, da bi ispunili uslove za vase vracanje u Nedodjiju? Pa vi treba samo da nadjete nekog mladica koji ce se toliko zaljubiti u vas i vi u njega, da ce posto mu kazete da ste iz Nedodjije i da ste zvoncica u stvari, on pristati ipak da se sa vama vrati u tu zemlju u koju ne moze da se dodje kako samo ime kaze, i da u ime ciste ljubavi prema vama postane krastava zaba u mocvari gde je vas dom. Zar je to toliko tesko?
Molim! Zar je to toliko tesko. Pa vi nemate pojma koliko je svinja u farmerkama ovde. I svima je otkopcan slic. Osim kad gledaju fudbal. A nekim je i tad jer dok traju reklame stalno trce da ispune ciklus kruzenja piva u prirodi fazom prskaj po plocicama i na pocetku i kraju po dasci. I naravno. Sto bi ga zakopcali kad ce neko zenskog roda to uskoro uciniti genijalnim izumom za automatsko zakopcavanje jer ce joj se smuciti da ih gleda kako vise. Svinje. Psi. Molim vas izbavite me odavde. Nemojte me vise kaznjavati ovim mestom.
Gospodjice Zorana, molimo vas da postujete godine ovog suda, odnosno vekove koje imamo zajedno, i da ne vredjate nas sud pogrdnim izrazima. Da li to znaci da niste doveli nikog ko bi kleknuo ovde i prihvatio se cina okrastavljanja procesom ozabavljanja zbog vas? Ako niste nemojte trositi nase i vreme ostalih stranaka.
Nisam. Rekoh to po peti put. I briznuh u plac iako sam sebi rekla da to necu vise uciniti pred njima.
Dobro gospodjice Zorana. Onda vas rok za sledecu zalbu je tek posle 13. nastavka Hari Potera. Trenutno je u stampi 8. knjiga. Nadam se da imate dovoljno vremena da ispunite zadatak. Culi smo da je autorka dozivela blokadu. Kako i ne bi. Za decu je najteze pisati. Valjda ce doci do 13. knjige nekad.
Moj plac, pred ovom iznenadnom vescu koja mi je pakao ucinila za tri stepena toplijim, postade jos jaci.
De de, nemojte plakati. Mozda jednog dana postanete ponovo Zvoncica. Sledeci molim!
Sa suzama kojih bi se i krokodil uplasio, napustih sudnicu i krenuh da izadjem iz zgrade izmisljenog suda u ovaj svet koji nema zvoncice. U ovu glupavu Svedodjiju.
I samo sto sam izasla i krenula par koraka niz ulicu, uzeh maramicu, obrisah suze, popravih sminku, i ugledah dragog kako me je spazio i upalio motor. Preskocio je ulicu u dva gasa i i u prolazu me zgrabio, onako indijanski vesto i postavio na zadnje sediste. Moje ruke su se cvrsto uhvatile oko njegovog pojasa, uz pokoji nestasan pokret ka njegovom medjunozju, a brzina njegovog pulsa je pocela da se trka sa brzinom njegovog motora.
Jesi li ih opet prevarila? Starkelje te nisu provalile ni ovaj put?
Nisu dragi. Mozemo da uzivamo, pa bar koju deceniju. Produzile su mi kaznu. Glupani matori. Jesi uzeo karte? Uskoro ce nam poleteti avion. Bahami su prelepi u ovo doba godine. Bas se radujem nasem odmoru.
Naravno vilo moja malecna. Naravno.
Gospodjice Zorana, molimo vas da postujete godine ovog suda, odnosno vekove koje imamo zajedno, i da ne vredjate nas sud pogrdnim izrazima. Da li to znaci da niste doveli nikog ko bi kleknuo ovde i prihvatio se cina okrastavljanja procesom ozabavljanja zbog vas? Ako niste nemojte trositi nase i vreme ostalih stranaka.
Nisam. Rekoh to po peti put. I briznuh u plac iako sam sebi rekla da to necu vise uciniti pred njima.
Dobro gospodjice Zorana. Onda vas rok za sledecu zalbu je tek posle 13. nastavka Hari Potera. Trenutno je u stampi 8. knjiga. Nadam se da imate dovoljno vremena da ispunite zadatak. Culi smo da je autorka dozivela blokadu. Kako i ne bi. Za decu je najteze pisati. Valjda ce doci do 13. knjige nekad.
Moj plac, pred ovom iznenadnom vescu koja mi je pakao ucinila za tri stepena toplijim, postade jos jaci.
De de, nemojte plakati. Mozda jednog dana postanete ponovo Zvoncica. Sledeci molim!
Sa suzama kojih bi se i krokodil uplasio, napustih sudnicu i krenuh da izadjem iz zgrade izmisljenog suda u ovaj svet koji nema zvoncice. U ovu glupavu Svedodjiju.
I samo sto sam izasla i krenula par koraka niz ulicu, uzeh maramicu, obrisah suze, popravih sminku, i ugledah dragog kako me je spazio i upalio motor. Preskocio je ulicu u dva gasa i i u prolazu me zgrabio, onako indijanski vesto i postavio na zadnje sediste. Moje ruke su se cvrsto uhvatile oko njegovog pojasa, uz pokoji nestasan pokret ka njegovom medjunozju, a brzina njegovog pulsa je pocela da se trka sa brzinom njegovog motora.
Jesi li ih opet prevarila? Starkelje te nisu provalile ni ovaj put?
Nisu dragi. Mozemo da uzivamo, pa bar koju deceniju. Produzile su mi kaznu. Glupani matori. Jesi uzeo karte? Uskoro ce nam poleteti avion. Bahami su prelepi u ovo doba godine. Bas se radujem nasem odmoru.
Naravno vilo moja malecna. Naravno.
Zlatko Mehmedbegović
