BEZ PRENOĆIŠTA

Rekla si ”pojeli smo
poslednje smokve”
na polovini, polovine
gde se noć i dan tajno
ljubakaju a mudra lipa
skida petu zvezdu za
zadnji put među
prorocima.

Ja sam gledao svoj tamnoliki
odraz u ogledalu,
ti ruke kojima si već lovila
reči u pokušaju da
zazvuče.
i nismo bili spremni na
poklanjanje nečeg
posebno jedno drugom.

Svet je počeo da se
smanjuje, komada i lomi
na mala ostrva, gde
je svako za sebe gradio
zakone isključujući
sećanja i mogućnost da
mogu doći gosti,
žene su nosile šarene
haljine i blage osmehe
u bojama suncokreta.

Nikada nismo porasli
dovoljno da bi zbrojali
godine koliko puta smo
prošli kroz sklopljene
skazaljke sata
i ništa nismo nazivali
sudbinom u preciznom
proračunu trenutaka
koji se ne ponavljaju.

Sada pada perje od
sunca na šume davno
zaleđene gluvoćom,
slika je lepa ali kasni,
ne postoji više niko da
je zabeleži…do neke
buduće slučajnosti,
gde ćemo stajati
zagrljeni u tami noći
koja sija……bez prenoćišta….

Gorica Margo Maldini