HOĆU ŽENU

Hteo bih
Da zaspim snom dužim nego eon ceo
Da zaspim u krilu jedne žene
Koju dugo tražim i koja mene čeka negde
I ne pitaj
Da li ima ime ili se krije iza nadimaka
Da li govori lepe ili ružne reči
Ni da li joj je osmeh zvonak kao hladno
jutro
Ne pitaj
Ima li mladež iznad gornje usne
Da li je mlada ili samo vitka
Ni da li su joj duge noge a kose bujne
Ne pitaj
Da li sam voleo baš takve žene
Da li sam ih grlio pijan ili trezan
Ni da li samo ljubih pohotu u njima
Ne pitaj
Da li sam im dao ikad išta
Ni da li su one pružile meni nešto
Ne pitaj – ne znam
Jer slutim
Samo jednu ženu – ženu bez imena
Sa očima što imaju boju moje tuge
I pogledom zadenutim
Jedino u lutanju mojih zenica
Slutim ženu
Čije usne imaju ukus poljubaca
A koje nikad ljubile nisu
Jer ona ne ljubi usnama nego dušom
Slutim ženu
Koja nikad nije rekla reč Ljubav
A o njoj ćutanjem naglas zborila
Slutim ženu
Čije grudi ne mirišu požudom
Već strašću i čežnjom čistom
Slutim samo
Ženu kojoj drhtim utrobom
A ona u mojoj odanosti nadmoćna i tiha
Kao da na prestolu sedi
I hteo bih
Ali još uvek stojim sam
Zarobljen raskršćima ljubavi i
nesanice

Anđelko Zablaćanski
http://www.mudremisli.com/2010/11/hocu-zenu/