Bes predstavlja veoma intenzivno, neprijatno i disfunkcionalno (štetno, nezdravo) osećanje. Povod za bes obično predstavljaju frustracije želja i ciljeva osobe, kršenje i prekoračenje ličnih pravila i situacije koje se procenjuju kao pretnja samopoštovanju. Nepovoljni događaji koji rezultiraju frustracijom ne dovode sami po sebi do besa (ne reaguju svi ljudi besom u takvim situacijama). U bes nas uvodi naš način mišljenja o tim događajima. Osoba koja je sklona čestim reakcijama besa razmišlja iracionalno. U osnovi besa je uvek neki apsolutistički zahtev prema drugom ili sebi (na primer: ti se moraš ponašati ljubazno i fino prema meni inače si đubre od čoveka).
Osobe koje su besne precenjuju stepen u kojem druga osoba čini nešto namerno, sklone su da vide maliciozne sadržaje u motivima drugih, sebe sagledavaju kao apsolutno ispravne a druge kao apsolutno neispravne, nisu u stanju da vide tačku gledišta druge osobe itd. Iz besa često proizilaze i tendencije da se drugi napadnu fizički ili verbalno, pasivno agresivno, da se napad pomeri na neko drugo biće ili objekat (obično na ono biće koje nije u stanju da se odbrani), da se agresivno povuče itd.
Zašto je bes nezdravo osećanje?
Osobe koje su hronično besne mogu imati povišen krvni pritisak što može biti osnova za konorarna oboljenja.
Pošto je bes veoma intenzivno osećanje, ljudi koji su besni osećaju se veoma neprijatno, tokom i nakon afektivnog pražnjenja.
Bes i agresivno ponašanje ne vodi uspešnom rešavanju interpersonalnih konflikata jer sprečava konstruktivni dijalog među suprotstavljenim stranama.
Osoba koja je besna i ima agresivne impulse povređuje druge ljude i kasnije kada se smiri, može osećati krivicu, stid i imati osećaj manje vrednosti ako takvo ponašanje nije u skladu sa njegovim/njenim usvojenim sistemom moralnih vrednosti.
Bes i agresivni ispadi skoro nikada dugoročno ne dovode do rešavanja problema, postizanja postavljenih ciljeva i otklanja prepreka koji stoje na putu ostvarenja tih ciljeva.
Ljudi ponekad reaguju besom kada se osećaju bespomoćno i uplašeno povodom neprijatnih situacija i životnih okolnosti. U takvim slučajevima bes može predstavljati način na koji se osoba brani od suočavanja sa mnogo bolnijim osećanjima (kao što su: tuga, bol, strah, bespomoćnost, depresivnost, očaj)...
Vladimir Mišić dipl. psiholog
http://www.vaspsiholog.com/?p=47
