Posmatrajte svoju egzistenciju i primetićete koliko ste je podredili drugim ljudima. Kakav je rezultat? Ljudi vas na kraju ščepaju u smrtonosni zagrljaj. Njihovim prihvatanjem, odobravanjem, laskanjem, prekorima, oni u suštini kontrolišu vaše ponašanje; ljudi imaju moć da ispune vašu usamljenost svojim prisustvom; mogu da uzdignu vaš duh na sedmo nebo svojim pohvalama, kao što imaju moć da vas svedu na običnu krpu svojim kritikama i odbacivanjima...
...Osnovni put ka samoostvarenju ne prolazi kroz mnoštvo ljudi - on prolazi kroz aktivnosti u koje se upuštamo ne obazirući se na uspeh ili korist. Nasuprot onome što je opšteprihvaćeno mišljenje, lek protiv usamljenosti nije u traženju društva već u kontaktu sa stvarnošću - u trenutku kada stupite u dodir sa stvarnošću, tek tada spoznajete šta je sloboda i šta je ljubav. Odvojite se od drugih, i tako ćete steći sposobnost da ih volite.
Nemojte misliti kako treba pre svega da se družite sa ljudima da bi ste ispoljili svoju ljubav. To ne bi bila ljubav, već jednostavno privlačnost ili saosećanje. Međutim, ljubav je prvo što se rađa u vašem srcu pri dodiru sa stvarnošću. Ne toliko ljubav prema određenoj stvari ili osobi, već sama ljubav po sebi: određeni stav, predodređenost za ljubav. Ta ista ljubav počeće nakon toga da zrači ka spoljnom svetu stvari i drugih ljudi.
...
Možete pronaći nekoga ko će vam dati podatke o mehanici, matematici, stranom jeziku, ili vas naučiti da vozite bicikl ili radite na kompjuteru. Ali u onome što je stvarno važno - život, ljubav, stvarnost - niko vas ničemu ne može naučiti. Sve što vam učitelji mogu reći samo su formule, ali u istom trenutku kada prihvatite neku formulu, počinjete da vidite stvarnost kroz filter koji je neko drugi stvorio. Ako prihvatite formule, ostajete zarobljeni - usahnućete i nikada, do svoje smrti, nećete doživeti šta znači kada sami spoznate svet oko sebe.
...
Mogli biste pokušati da uporedite svoja iskustva sa muzikom, poezijom ili slikom. Ali u dubini duše znate da niko neće moći tačno da shvati šta ste videli ili doživeli - nešto što vas čini potpuno nesposobnim da to izrazite recima drugom ljudskom biću, a još manje da ga tome naučite.
Upravo to doživljava neki učitelj kada mu tražite da vas nauči nečemu o životu, Bogu ili objektivnoj stvarnosti. Sve što može da učini je da vam prenese neku formulu, niz povezanih reci. Ali od kakve koristi za vas?
...
Sami idete napred. Eto šta znači osloboditi se svih formula - onih koje potiču od drugih ljudi, koje ste naučili iz knjiga, onih do kojih ste došli polazeći od sopstvenih iskustava. Međutim, najstrašnije za ljudsko biće je da se upusti u svet nepoznatog, bez zaštite bilo kakve formule.
...
Tako će se u vama pokazati neobična promena, možda ne tako očigledna u početku, ali koja će, međutim, voditi radikalnom preobražaju. Jer, posle „viđenja", nikada više nećete biti isti kao pre. Doživećete ushićenost slobodom, izuzetno poverenje koje potiče od saznanja da svaka formula, koliko god bila sveta, nema nikakvu vrednost; i vi nikada više nećete bilo koga zvati učiteljem
Zato odbacite knjige i formule, skupite hrabrosti da ostavite svoga učitelja, ko god da je, i sami gledajte svet oko sebe.
Antoni De Melo
