Zamislite da ste u pozorištu gde gledate neku operu; usred zanosne arije iznenada se setite da ste zaboravili da zaključate automobil. Bojite se za svoj automobil, ali ne možete ni da izađete iz sale, što vas sprečava da uživate u muzici. Eto savršene slike kako žive mnogi od nas. Život je zanosna arija za onoga ko ima uši; ali retka su, veoma retka ljudska bića koja uopšte mogu da je čuju.
Zašto? Zato što su zauzeti osluškivanjem meteža koji su u njihov mozak usadile njihove uslovljenosti i ubeđenja. To je primarni razlog; zatim sledi drugi - njihove veze. Kačenje je glavni ubica života. Da bi ste stvarno čuli simfoniju života, sva vaša čula treba da se usklade sa svakim instrumentom orkestra. Vi možete uživati u violinama ili klaviru više nego u drugim instrumentima, ali to ne umanjuje vašu sposobnost da čujete muziku u celini. Međutim, ako se to pretvori u isključivost, postajete gluvi za ostale zvuke, i slepi čak i za taj instrument koji najviše volite, jer mu pridajete nesrazmernu važnost u odnosu na njegovo mesto u orkestru.
Pogledajmo sada osobu ili stvar za koju ste se vezali i dali joj moć da vas učini srećnim ili nesrećnim. Da biste se usredsredili na osvajanje te osobe ili stvari, i ustoličili se pred njom u cilju opsesivnog i isključivog uživanja, izgubili ste osećaj za čitav ostatak sveta - okamenili ste se. Skupite hrabrost da vidite koliko ste postali tupi i slepi za sve ostalo, otkako ste postali plen takve zavisnosti.
Uzmimo da se u vama probudi želja da raščistite sve svoje veze. Ali kako to učiniti?
Odricanje i ukidanje nisu od velike pomoći, jer ako bi se ukinuo neki instrument u orkestru, to ne bi poništilo vašu isključivu ljubav za taj instrument. Vama je potrebno da shvatite, da postanete svesni, a ne da se odričete. Ako su vam veze prouzrokovale patnje, to vam već pomaže da shvatite. Ako ste bar jedanput u životu osetili sladak ukus slobode i životne radosti koja vam je podarena odvajanjem, i to pomaže da svesno čujete zvuk ostalih „instrumenata" u orkestru.
Onog dana kada stignete do ove spoznaje, kada nestane vaše isključivosti, živećete od trenutka do trenutka, totalno uronjeni u sadašnjost, noseći sa sobom tako malo svoje prošlosti da vam duh može proći kroz ušice igle; bićete slobodni od strepnji pred budućnošću kao ptice nebeske i cveće u polju. I volećete samo život, svim svojim srcem, čitavom svojom dušom, svim svojim duhom i snagama. Postaćete uronjeni u večnu sadašnjost. Tada ćete u sebi otkriti odgovor na pitanje: »Učitelju, šta treba da učinim da bih zadobio večni život?"
Antoni De Melo
