MEDITACIJE LJUBAVI 5.

»Lisice imaju jame

i ptice nebeske gnezda;

a Sin čovečiji nema gde glavu zakloniti."

Mt. 8,20

Pređimo sada na analizu greške koja se mnogima dešava u odnosima sa bližnjim, kada pokušavamo da stvo­rimo čvrsto uporište u večito promenljivoj struji života.

Mislite na osobu čiju ljubav želite da osvojite. Želi­te da joj postanete važni? Hoćete da budete jedini za nju? Hoćete da se ta osoba zainteresuje za vas i upusti se u trajnu vezu s vama? Ako je tako, dobro otvorite oči: vi nerazumno pozivate tu osobu da vas prihvati u ek­skluzivnom smislu, pozivate je da ograniči vašu slobodu prema svom nahođenju, da kontroliše vaše ponašanje, vaše planove, vaš razvoj - sve to isključivo za dobrobit njenih interesa. To je kao kada bi vam ta osoba rekla: „Ako želiš da budeš jedino biće za mene, moraš da se podvrgneš mojim uslovima, jer od trenutka kada presta­neš da zadovoljavaš moja očekivanja, prestaćeš da budeš jedino biće za mene". Vi ste hteli da budete jedini toj osobi, zar ne? Automatski morate da platite cenu gubit­kom svoje slobode - morate da plešete u ritmu koji vam nameće ta osoba, isto kao što očekujete da drugi plešu u vašem ritmu, ako žele da budu jedini za vas.
Upitajte se sada vredi li platiti tako visoku cenu za ono što zauzvrat dobijate. Zamislite kako govorite toj osobi čiju ljubav tražite: „Ostavi mi slobodu da budem onakav kakav sam, da mislim svojom glavom, da idem za sopstvenim ukusima i težnjama, da se ponašam na način koji mi najviše odgovara". Tražeći tako nešto, vi tražite nemoguće. Kada zahtevate od nekoga da budete jedino biće za njega, to suštinski znači kako treba ozbiljno da se potrudite ne bi li učinili sebe prijatnim toj osobi. Na toj tački, vi gubite svoju slobodu. Razmišljajte o ovome koliko god vam volja, ali potrudite se da to i shvatite.

Može se desiti da na kraju rešite: „Draža mi je mo­ja sloboda od tvoje ljubavi". Ako morate da birate izme­đu „biti s nekim", ali u zatvoru, ili da hodate sami i slo­bodni, šta biste izabrali? Sada recite toj osobi: „Slobodan si da budeš onakav kakav si - da misliš svojom glavom, da ideš za svojim ukusima i težnjama, da se ponašaš onako kako ti najviše odgovara".

Kad izgovorite ove reci, desiće se jedna od sledeće dve reakcije: ili će ih vaše srce odbaciti, i postaćete svesni kakvi ste - dakle neko ko se kači za druge i suštinski ih koristi (tada pažljivo analizirajte vaše lažno ubeđenje da ne možete da živite niti da budete srećni bez te oso­be); ili će vaše srce iskreno izgovoriti te reči, i tada, u tom trenutku, nestaće svaka kontrola, svaka obmana, svako iskorišćavanje, svaka posesivnost i ljubomora: „Slo­bodan si da budeš ono što jesi - da misliš svojom gla­vom, da ideš za svojim ukusima i težnjama, da se pona­šaš na način koji ti najviše odgovara".

Zapazićete još jednu stvar: konkretna osoba prestaće tada da bude jedina i najvažnija za vas. Ostaće važna na isti način kao što je to zalazak sunca ili neka simfo­nija, isto kao što je svako drvo unikat po sebi, nezavisno od senke i plodova koje vam može dati. Vaša najdraža osoba neće pripadati isključivo vama, već svima i svemu, odnosno nikome i ničemu - baš kao zalazak sunca ili neko drvo. Ponavljajte ove reci: „Slobodna si da budeš ono što jesi..." Izgovarajući ih, oslobađate sami sebe - sada ste spremni za ljubav. Jer, kada se zakačite za biće koje volite, ono što tada nudite nije ljubav, već samo lanac koji će okovati ili vas ili to biće. Ljubav može postojati samo u slobodi.

Onaj koji stvarno voli nekoga, uvek radi za njegovo dobro, a osnovni elemenat toga je oslobađanje ljubljenog od strane onoga koji ga voli.


Antoni De Melo