An Italian soldier of NATO's International Security Assistance Force (ISAF) stands guard as an Afghan boy aims a toy pistol inside Herat's prison, in western Afghanistan on September 14, 2010. (REUTERS/Raheb Homavandi)
„Ne sudite, da vam se ne sudi."
Mt. 7,1
Najlepši čin ljubavi koji možete preduzeti nije čin služenja drugima, već čin kontemplacije, „viđenja". Kada pomažete i služite nekome, vi ga podržavate, tešite, dajete mu olakšanje i utehu. Međutim, kad ga vidite u njegovoj iskonskoj lepoti i unutrašnjoj dobroti, vi ga preobražavate i ponovo ga stvarate.
Mislite na osobe koje volite i koje su našle načina da stvarno stupe u dodir sa vama. Sada pokušajte ponovo da vidite svaku od tih osoba onako kako ste ih prvi put videli, ne dozvolivši da na vas utiču saznanja i iskustva koje ste o njima u međuvremenu stekli, bilo da su dobra ili loša. Pokušajte da u njima ponovo pronađete stvari koje ste možda zaboravili zbog prisnosti sa njima, jer prisnost rađa naviku, zamor, kratkovidost i dosadu. Ne možete voleti ono što više ne vidite sveže, na možete voleti ono što neprekidno ne otkrivate kao novo.
Kada ste to učinili, razmislite malo o osobama koje vam se ne dopadaju. Pokušajte pre svega da jasno sagledate šta vam se u njima ne dopada, analizirajte njihove mane sa distance. To bi značilo da ne možete više koristiti etikete kao što su: „ambiciozan", „lenj", „egoista", „arogantan" - etiketiranje drugih ljudi samo je čin mentalne lenjosti, nešto što je najlakše učiniti. Ono što je teško, ali stimulativno, je videti tu konkretnu osobu, muškarca ili ženu, u njihovoj jedinstvenosti.
Ako hoćete klinički da proučavate tuđe mane, morate pre svega biti sigurni u svoju nepristrasnost. Uzmite u obzir i mogućnost da je ono što vidite u ljudima kao manu, u stvari uopšte nije mana, već nešto što vas iritira na bazi vašeg vaspitanja i mentalne uslovljenosti. Ako i pored toga vidite manu, pokušajte da shvatite da je poreklo takvog nedostatka u iskustvima detinjstva i čitave prošlosti konkretne osobe, u pogrešnom rasuđivanju ili pogledu na svet; povrh svega prebacite veo neznanja, a ne zloćudnosti. Zahvaljujući ovakvom stavu, vaše određenje u odnosu na nečije „mane", preobraziće se u ljubav i opraštanje, jer proučavanje, posmatranje i razumevanje uvek rezultiraju opraštanjem.
Kada završite ovo istraživanje mana, pokušajte da u konkretnoj osobi otkrijete zakopana blaga koja, zbog svoje ravnodušnosti ili odbojnosti, niste ni tražili. Dok ovo činite, pažljivo posmatrajte svaku promenu stava i osećanja koja se budi u vama, jer vam je odbojnost zamaglila pogled i potpuno vam onemogućila „viđenje".
Sada možete da pređete na razmišljanje o bilo kojoj osobi sa kojom živite i radite, posmatrajući kako se svaka preobražava u vašim očima, ako je gledate na nov način. Gledanje ovako obnovljenim pogledom biće za njih poklon ljubavi, beskrajno veći od bilo kog čina služenja i pomoći koji im možete pružiti. Ovakvim stavom, vi ih u suštini preobražavate i ponovo stvarate u svom srcu. I, ako dođe do određene učestalosti dodira između vas i tih osoba, ovaj preobražaj će se i konkretno pokazati u objektivnoj stvarnosti.
Sada učinite i sebi takav poklon. Ako ste sposobni da ga učinite drugima, to ne bi trebalo da vam bude teško. Isti je postupak: nikakva osuda svojih mana ili neuroza. Vi niste osudili druge? Začudićete se kada shvatite da ni vi niste za osudu. Istražićete svoje mane u svetlu višeg razumevanja, što vodi ljubavi i opraštanju. I sa velikom radošću otkrićete da ste preobraženi ovim stavom ljubavi koja se rađa u vama prema onome što zovete svoje 'ja', stavom koji se zatim širi iz vas prema svakom živom biću.
Antoni De Melo
