Prva stvar koju primećujemo u očima deteta je njegova nevinost, njegova nežna nesposobnost da laže ili koristi maske, da se predstavlja kako je nešto drugo od onoga što jeste. U tome je dete istovetno sa svim pojavama u prirodi: pas je pas, ruža je ruža, zvezda je zvezda, svaka stvar jednostavno je ono što je. Samo je odraslo ljudsko biće u stanju da se pretvara da je nešto drugo od onoga što jeste. Kada odrasli kažnjava dete zato što je reklo istinu ili pokazalo ono što misli i oseća, dete uči da se pretvara, i njegova nevinost biva uništena. U tom trenutku ono postaje samo brojka u neizmernoj gomili onih koji govore, obeshrabreni: "Ja više ne znam ko sam", jer kad tako dugo kriju istinu o sebi, na kraju je sakriju i od samih sebe.
Koliko ste nevinosti detinjstva sačuvali u sebi? Postoji li još neka osoba u čijem prisustvu možete biti jednostavno i u potpunosti onakvi kakvi ste, otvoreni, goli i nevini kao dete?
...
Pomislite koliko se ljudi žestoko upinje da na svaki način postanu ne ono što im je priroda namenila (muzičari, kuvari, mehaničari, stolari, baštovani, pronalazači), već da postanu „neko": ljudi od uspeha, slave i moći; da postanu nešto što ne donosi spokojno samoostvarenje, već samoveličanje. Govorimo o osobama koje su odbacile svoju nevinost, jer su odabrale da ne budu ono što jesu, već da na svaki način uzdignu sebe, ponekad samo u svojim očima. Pogledajte svoj svakodnevni život. Možete li naći makar jednu misao, jednu reč ili delo koji nisu iskvareni željom da postanete „neko", pa čak i kada je to što tražite uspeh na duhovnom planu, ili svetost za koju niko ne zna osim vas?
Nevino dete, kao životinja, ostavlja slobodan put svojoj prirodi da bude i postane samo ono što jeste. Ponekad se i odrasli, koji su umeli da sačuvaju svoju nevinost, prepuštaju kao deca impulsima prirode ili sudbine, ne opterećujući sebe da postanu „neko", ili da ostave utisak na druge. Ali, za razliku od dece, oni se ne oslanjaju na instinkt, već na neprekidnu pažnju u odnosu na sve što ih okružuje a što se odigrava u njima - ta pažnja ih štiti od zla i podstiče razvoj koji im je Priroda namenila, umesto uzdizanja njihovog ambicioznog 'ega'.
Postoji još jedan način na koji odrasli kvare nevinost dece - tako što ih uče da oponašaju nekoga. U trenutku kada navedete dete da se pretvori u fotokopiju neke druge osobe, vi gasite iskru originalnosti sa kojom je ono došlo na svet. U trenutku kada odlučite da budete kao neko drugi, kakva god je on veličina ili svetac, vi prostituišete svoje biće.
Oplakujte tu božansku iskru jedinstvenosti koja je zakopana u vama, pod naslagama straha - straha da ne ispadnete smešni ili budete odbačeni ako skupite hrabrost da budete ono što jeste i odbijete da se mehanički prilagodite drugima u načinu oblačenja, ponašanja i razmišljanja. Uočite koliko ste se prilagodili, ne samo u svom delanju i mislima, već i u svojim reakcijama, emocijama, stavovima, vrednovanjima. Vi nemate hrabrosti da odbacite ovo prostituisanje i ispoljite svoju iskonsku nevinost. To je cena koju ste primorani da platite za pasoš putem koga bivate prihvaćeni u svom društvu ili poslovnom okruženju. I tako ulazite u svet nakaradnih i kontrolisanih, izgnanika iz carstva koje pripada dečijoj nevinosti.
Još jedan podmukli način da razorite svoju nevinost ogleda se u poređenju i nadmetanju sa drugima - tako zamenjujete svoju jednostavnost ambicijom i željom da budete uspešni kao neko drugi, ili još bolji od njega.
Razmislite: osnovni razlog što je dete u stanju da sačuva svoju nevinost i živi, kao i ostatak prirode, u blaženstvu svoga carstva, leži u činjenici da ono još nije usisano u ono što mi nazivamo svetom - u taj tmurni predeo naseljen odraslima koji ne žive svoj život, već samo skupljaju aplauze i divljenje; koji ne znaju za blaženstvo stanja u kome je čovek ono što jeste, već se neprestano i neurotično porede i nadmeću sa drugima, u trci za ispraznim stvarima koje nazivaju uspehom i slavom, čak i kada ih mogu dobiti samo odbacivanjem, ponižavanjem, gaženjem i uništavanjem bližnjih. Ako dozvolite sebi da stvarno pretrpite muke tog pakla na zemlji, da okusite njegovu apsolutnu prazninu, možda ćete doživeti da se u vama jave revolt i tako snažna odvratnost koji će konačno raskinuti okove zavisnosti i obmane kojima je sputana vaša duša, i tako ćete se probiti u slobodu carstva nevinosti.
Antoni De Melo
