DUGO ŽIVIM NA OVOM MESTU

Dugo živim na ovom mestu
nad kojim struje planinski izvori
i deca leptire love
a borovi u nemoj visini
razlistavaju tišinu vekova.
Dugo živim na ovom mestu
i polako tamnim od vremena.
Gledaj, kažem, gledaj kakav si:
sebe da ne prepoznaš.
Oči su ove nekad imale dubine
kroz koje su želje tvoje ronile
ko ždralovi kroz sunčevinu,
sad samo su dve suvodolice
za slučajnih kiša noćivanja.
Nekad su ruke ove orale
po trošnoj zemlji tvojih lutanja,
a sada liče na stabljike vrbove
račvaste nad vodama nerotkinje.

Nekad si, kažem, i ti kao deca
igrao s leptirima u ruci
a od njihovog zlatnog praha
cvetale su višnje u tvom vrtu.

Zašto si bio nepažljiv
te dopusti da svi uginu među tvojim prstima,
zašto ne shvati da najveća je mudrost
da imaš jednog živog leptira iz svog detinjstva,
jednu toplu zvezdu na dlanu
da prosvetli ovo mesto
mesto gde dugo si osamljen živeo
dugo živeo od vremena pocrneo.

Aco Šopov