Najdublja tajna vladanja sastoji se u slabljenju javnog duha, toliko da se potpuno prestane zanimati za ideje i načela koji su pokretači svih revolucija. Narodi su se, kao i pojedinci, u svim vrmenima zadovoljavali riječima… Mogu se dakle uspostaviti prividne ustanove koje odgovaraju podjednako prividnim govorima i idejama; potrebno je samo imati dara da se ta liberalna frazeologija preuzme od stranaka kojima služi kao oružje u borbi protiv vlasti. NJome treba kljukati narod do zasićenja, do gađenja. Danas se često govori o moći javnog mnjenja, a ja ću vam pokazati da će ono – ako se dobro poznaju skrivene poluge vlasti – izražavati ono što mi budemo htjeli. Ali, prije nego i pomislimo da ga preusmeravamo, treba ga ošamutiti, zbuniti ga svom silom čudnovatih protuslovlja, djelovati na nj neprestanim iznanađenjima, zaslijepiti ga svakojakim preokretima neprijetno ga skrenuti s njegova puta. Evo jedne od velikih donašnjih tajni: znati na koji je način moguće dočepati se predrasuda i narodnih vlasti, tako da bi se u načela unijela zbrka – što čini nemogućom svaku slogu među onima koji govore istim jezikom i imaju iste interese… Morat će se (vladar), prije svega drugog posvetiti uništenju stranaka, raspuštanju kolektivinih snaga svuda tamo gdje su uzele maha, paraliziranju individualne inicijative u svim njenim očitavanjima; samim tim doći će do slabljenja karaktera i sve će ruke malaksati, prepuštajući se sužanjstvu. Apsolutna vlast neće više biti slučaj, postat će nasušnom potrebom.
Žoli
Ono što je najgore kod tih malih kućnih tirana – malih samo po prostranstvu njihove vlasti a nikako po težini i oštrini njihove tiranije – to je njihova ćudljivost i samovolja. Nepredvidljivost njihovih ćudi muči nas isto toliko koliko i te ćudi same. A najgori i najteži su oni tirani koji su i sami, u sebi, mučeni i nesrećni. Oni misle da bi, mučeći druge, mogli olakšati svoju muku, a to je kobna zabluda i jalov posao, jer sve i da polovinu zemlje popale, zajedno sa ljudima i svima živim stvorovima, njihova muka ne bi za dlaku manja bila. Ali to oni ne mogu nikad uvideti.
Andrić
Da, one koje prepoznajete i imenujete kao preispoljne ludake i zlotvore, pa ih ipak, od trenutka kad se dočepaju žezla i državne jabuke, počinjete da obogotvorujete, navodite objektivne okolnosti, nabrajate u čemu je, objektivno, bio u pravu, a subjektivno nije, šta se objektivno može razumeti, a šta subjektivno ne, te kakve su se igranke igrale u pozadini, o kakvim je interesima bila reč, neiscrpni ste u objašnjenjima samo da biste spasili svoje duše i sve što se još spasiti može, samo da biste pljačke, ubistva i svoje prodane duše videli u velelepnom, operetskom osvetljenju svetskih doga?aja, u čemu na ovaj ili onaj način svi učestvujemo, ili smo učestvovali, govorio sam, svi koji ovde sedimo, da, kako biste izvukli poneku parcijalnu istinu iz velikog brodoloma, u kojoj se svaka celina razbila, da, samo da ne biste videli provalije koje zjape ispred, iza, ispod i svuda oko vas, da ne vidite to ništa, tu prazninu, odnosno našu stvarnu situaciju, da ne vidite kakvu, zapravo, vlast služite, da ne vidite svagdašnju prirodu svagdašnje vlasti, koja nije niti nužno potrebna, niti nužno nepotrebna, ona je samo pitanje odluke, pitanje odluke koju smo u pojedinačnim životima ili doneli, ili nismo doneli, i ona nije ni od ?avola, niti je neprozirno prepredena i toliko magično privlačna, ne, samo je prostačka, podla, krvnička, glupa i licemerna, i u periodima svojih vrhunaca je, u najboljem slučaju, samo dobro organizovana, rekao sam vrlo verovatno, da, a ponajpre je neozbiljna, jer od kad su i ovde, i tamo, i na bezbroj drugih mesta otkrivene fabrike smrti, od tada je i kraj, za jedno duže vreme je kraj svakoj iole ozbiljnije shvaćenoj ozbiljnosti, bar one koja se vezuje za predstavu vlasti, bilo kakve vlasti.
Imre Kertes
U ovom iskvarenom svetu, da bi mogao da postojiš kao svoj čovek, moraš imati ili pare ili vlast.
Ćosić
Na dvoru sam naučio četiri bitne stvari: ako si uz velike ljude, i sam postaješ veliki; veliki ljudi su u stvari veoma mali; vlast je sve; nema razloga da se jednog dana i sam ne domogneš makar nekog djelića moći.
Baudolino
A ljudi te vrste, kad život čula protutnji i sagori, ostaju mračni, gorki i teški sebi i drugima. Bezgranično pokoran i do podlosti malen pred silom, vlasti i bogatstvom, bio je drzak, svirep i nemilosrdan prema svemu što je slabo, siromašno i nesavršeno.
Andrić
Sloboda je često fraza, a tiranija uvijek istina.
Nušić
Vlast najbrže ruše oni na vlasti. I njene pristalice.
Ćosić
Poznat je onaj tiranoubica, koga je, pošto je promašio u svom pokušaju, Hipija uhvatio i stavio na muke da bi odao saučesnike, a on je imenovao sve prijatelje koji su okruživali tiranina, naročito one za koje je znao da su mu bili najodaniji. Kada je Hipija naredio da se svi pogube, jedan po jedan onako kako su bili imenovani, upitao je da li je još ko preostao: “Ti sam”, reče ovaj “jer ja nisam ostavio nikoga drugog kome bi ti bio drag”. Gnev je učinio da je tiranin postao saučesnik tiranoubici i da je svojim mačem posekao svoju gardu.
Seneka
Za mene postoje samo dve vlasti: okupatorska i srpska. A srpska je uvek ista. Pod njom ti može biti gore jedino ako si glup, pa joj se suprotstavljaš.
Ćosić
Sticajem okolnosti, prijatelji, imali smo grubu mladost: patili smo, trpeli, od same mladosti, kao od kakve teške bolesti… Pojam vlasti u svakom slučaju znači strahovladu, i strahovlada u svakom slučaju znači očinsku vlast.
Imre Kertes
Pošto su postali centrifugalni mozgovi, društvo i pojedinci, prelaze s lakoćom s jedne na drugu (ideju), i danas kliču slobodi, sutra kliču vlasti.
Frančesko de Sanktis
Ljudi su, u istoriji uvek znali zašto ruše vlast. Međutim, kada treba da se gradi i da se stvara na razrušenom, onda im pamet i snaga ponestanu pa se late najgoreg: ubijanja protivnika. Seti se jakobinske “slobode kroz teror”, “terora vrline” u francuskoj revoluciji.
Ćosić
Bio je ovo vec peti put kako sam ovde, a svaki put sam mislila da je poslednji. I sad se nadam. Nije da nisam volela cekaonicu neizmisljenog suda za izmisljene likove. Cak stavise radovala sam se odlasku jer sam znala da cu tu sresti i cekati sa nekim od mojih omiljenih drugara i zanimljivih likova iz sveta maste. Svi su oni kao i ja dosli ovde da se zale na svoju presudu, odnosno na ono sto je njima pripalo kao deblji kraj. Moja kob je bila ta sto sam proterana iz zemlje Nedodjije, i vise nisam zvoncica vec obicna devojka koja niti leti, niti cakli, niti nista. U najboljem slucaju mirisem lepo ako sam se okupala. Kazem ako jer od kad sam devojka i nemam krila nikako da se naviknem na to da je voda nesto cemu ne smem vise da pridjem. Zvezdani prah mojih krila se ne slaze bas sa vodom. Danas lepo mirisem. Uvek se trudim da pred clanovima neizmisljene komisije ostavim sto bolji utisak i mozda ih privolim da mi vrate moja krilca a ovo ogromno i dzombasto telo sto mora da se kupa da ne bi smrdelo, posalju na tihu vartu. I iako je ovde uvek guzva, meni nije nimalo naporno ovo cekanje. Koristi mi da smanjim nervozu tako da stane u mene i da se ne vidi. Ne znam sve likove. Pera kojot je tu svaki put. Neki kazu da kad god nije dan za snimanje on je ovde. Naime on je tuzio pticu trkacicu. Njegove zalbe se ticu polno prenosivih bolesti, a ne zahteva za dozivotnu zabranu onome koji je pisac scenarija za njegove uloge. Svi smo videli kako je prolazio, i da je bar malo zakona, neizmisljene vlasti bi trebalo da bar kazne pticu trkacicu za prekoracenje brzine. Ali nista. Ali nema to veze. Ono sto muci Peru se desilo u onoj divljoj epizodi, kad on stigne Pticu i uradi joj vec nesto. Od tada je Pera zakacio neki gadan svrab. Neki Pticitis sifilitis et kojositis. Nikako da dobije nadoknadu za profesionalno oboljenje. Kazu mu da ta epizoda nije legalno snimljena pa mu se ne priznaje ni oboljenje kao legalno. Jadan Koja.
