Bruce H. Lipton - BIOLOGIJA VJEROVANJA 36.

Svjesno majčinstvo i očinstvo

Običavao sam završavati svoja javna predavanja upozorenjem

da smo svi osobno odgovorni za sve što se događa u našim

životima. Takvi završeci nisu me činili popularnim kod publike.

Mnogi ljudi nisu bili spremni prihvatiti toliku odgovornost. Nakon

jednog predavanja jedna starija žena iz publike bila je toliko

uznemirena mojim završetkom predavanja da je dovela svog supruga

iza pozornice i, sva u suzama, žestoko se usprotivila mom

zaključku. Nije htjela imati nikakvog udjela u nekim od tragedija

koje je proživjela. Ta žena uvjerila me da moj završni zaključak

mora biti izmijenjen. Shvatio sam da ne želim doprinijeti nametanju

krivice i krivnje bilo kom pojedincu. Kao društvo u cjelini,

previše smo skloni samooptuživanju i traženju žrtvenih janjaca

za naše probleme. Kako kroz život stječemo spoznaje, postajemo

bolje osposobljeni za preuzimanje upravljanja nad svojim

životom. Nakon kraćeg razmišljanja ta žena iz publike radosno

je prihvatila sljedeći zaključak: vi ste osobno odgovorni za sve u

svom životu, nakon što postanete svjesni da ste osobno odgovorni

za sve u svom životu. Netko ne može biti »kriv« za to što je loš

roditelj, osim ako nije već svjestan gore spomenute informacije

i ne obazire se na nju. Nakon što postanete svjesni ove informacije,

možete je početi primjenjivati da biste reprogramirali svoje ponašanje.

A dok smo kod teme mitova o roditeljstvu, apsolutna je neistina

da ste isti roditelj prema svakom svom djetetu. Vaše drugo

dijete nije klon prvog djeteta. U vašem svijetu ne događaju se

iste stvari koje su se događale kad je rođeno prvo dijete...

Još jedan mit kojim bih se htio pozabaviti je onaj da mala

djeca trebaju puno stimulacije u obliku crno-bijelih karata ili

drugih pomagala za učenje koja se roditeljima reklamiraju kao

sredstva za povećanje inteligencije njihove djece. Nadahnjujuća

knjiga Michaela Mendizze i Josepha Chiltona Pearcea pod naslovom

'Čarobni roditelj, čarobno dijete' (Magical Parent, Magical Child)

jasno objašnjava da je igra, a ne programiranje, ključ za optimiziranje

učenja i sposobnosti beba i djece. [Mendizza i Pearce, 2001.] Djeci

trebaju roditelji koji znaju kroz igru kod svoje djece njegovati

radoznalost, kreativnost i čuđenje koje će ih kasnije pratiti u svijetu.

Očigledno, ono što ljudima treba je skrb u obliku ljubavi i

mogućnost promatranja starijih ljudi koje se bave svojim svakodnevnim

poslovima. Kad se bebe u sirotištima, na primjer, drže u krevetićima i

pruža im se samo hrana, ali ne i osmijesi i zagrljaji svakoj bebi posebno,

one razvijaju dugotrajne razvojne poremećaje. Jedno istraživanje

rumunjske siročadi koje je provela Mary Carlson, neurobiologinja s

Medicinskog fakulteta Sveučilišta Harvard, došlo je do zaključka da su

nedostatak dodirivanja i pažnje u rumunjskim sirotištima, te loša kvaliteta

centara za cjelodnevni boravak usporavali rast djece i loše utjecali na njihovo

ponašanje. Carlson, koja je proučila šezdesetero rumunjske djece u dobi

između par mjeseci i tri godine, mjerila je njihove razine kortizola

analizirajući uzorke sline. Što je dijete bilo pod većim stresom, na temelju

povišene razine kortizola u krvi, to su posljedice bile teže. [Holden, 1996.]

Carlson i drugi također su proveli istraživanja na majmunima i štakorima,

demonstrirajući ključne veze između dodira, lučenja hormona stresa,

kortizola, i socijalnog razvoja. Istraživanja Jamesa W. Prescotta, bivšeg

direktora Odjela za zdravlje ljudi i razvoj djece Nacionalnog instituta za

zdravlje, otkrila su da su novorođena majmunčad kojoj je bio uskraćen

tjelesni kontakt s njihovim majkama ili društveni kontakt s drugima, razvila

abnormalne stresne profile i postala nasilni sociopati. [Prescott, 1996. i 1990.]

Prescott je ova istraživanja popratio procjenom ljudskih kultura na temelju

načina na koji odgajaju svoju djecu. Otkrio je da kada društvo fizički drži i

voli svoju djecu i ne potiskuje seksualnost, ta je kultura mirna. Za mirne

kulture karakteristični su roditelji koji održavaju česte tjelesne kontakte

sa svojom djecom, kao što su nošenje svoje bebe na grudima ili leđima

tijekom dana. Za razliku od toga, društva koja svojim bebama, djeci i

adolescentima uskraćuju česte dodire, po prirodi su neizbježno nasilna.

Jedna od razlika između populacija je u tome što mnoga djeca koja ne primaju

dovoljno dodira boluju od somatosenzornog afektivnog poremećaja. Obilježje

tog poremećaja je nesposobnost fiziološkog suzbijanja rastućih razina hormona

stresa, koji su preteče nasilnih epizoda.

Ta otkrića pružaju uvid u nasilje koje je sveprisutno u Sjedinjenim Državama.

Umjesto podrške tjelesnoj bliskosti, naše trenutne medicinske i psihološke

prakse često je obeshrabruju. Od neprirodnog uplitanja liječnika u prirodni

proces rađanja, na primjer, odvajanjem novorođenčeta od roditelja na duža

razdoblja u rodilištima, do preporuka roditeljima da ne reagiraju na plač

svoje djece kako ih ne bi razmazili... takve prakse, navodno utemeljene na

znanosti, bez sumnje doprinose nasilju u našoj civilizaciji. Istraživanja u vezi

s dodirima - ili njihovim nedostatkom - i njihovim odnosom s nasiljem detaljno

su opisana na web lokaciji www.violence.de.

No, što je s rumunjskom djecom koja su odrasla u teškim uvjetima i kasnije

postala ono što je jedan istraživač nazvao »otporna čuda«. Zašto neka djeca

odlično napreduju unatoč okolnostima u kojima su odrasla? Zato što imaju

»bolje« gene? Sada već zacijelo znate da ne smatram da je tome tako.

Vjerojatnije je da su biološki roditelji tih otpornih čuda pružili bolji prenatalni i

perinatalni okoliš, kao i dobru ishranu, u ključnim točkama djetetova razdoblja.

Pouka za roditelje posvojitelje je ta da se ne trebaju pretvarati da su životi

njihove djece počeli kada su stigla u novo okruženje. Njihova djeca su možda

već programirana vjerovanjima svojih bioloških roditelja da su neželjena ili

nevoljena. Ako su sretnija, možda su, u nekom ključnom periodu svog razvoja,

primila pozitivne, životno-afirmirajuće poruke od svojih skrbnika. Ukoliko

roditelji posvojitelji nisu svjesni pre- i perinatalnog programiranja, moguće je

da se neće moći realistički nositi s problemima posvojene djece. Možda neće

shvatiti da im njihova djeca nisu stigla kao »prazna ploča«, baš kao što ni

novorođenčad ne dolaze na svijet kao prazne ploče, nedirnute tijekom devet

mjeseci što su ih provela u majčinoj utrobi. Bolje je prepoznati to programiranje

i raditi, ako je potrebno, na tome da ga se promijeni.

Kako za roditelje posvojitelje tako i za biološke roditelje, poruka je jasna:

geni vaše djece odražavaju samo njihov potencijal, ne njihovu sudbinu.

Na vama je da im osigurate okoliš koji će im omogućiti da se razviju do svojih

najviših potencijala. Zapamtite da ne tvrdim da roditelji moraju čitati puno knjiga

o roditeljstvu. Sreo sam mnoge ljude koje su intelektualno privukle ideje iznesene

u ovoj knjizi. Ali, intelektualno zanimanje nije dovoljno. To sam isprobao i sam.

Bio sam intelektualno svjestan svega iz ove knjige, no, prije nego što sam učinio

napor da se promijenim to nije imalo nikakvog utjecaja na moj život. Ako

samo pročitate ovu knjigu i mislite da će se vaš život i životi vaše djece promijeniti,

radite istu stvar kao kad biste prihvatili najnoviju farmaceutsku pilulu misleći da

će ona »popraviti« sve. Nitko se neće popraviti dok ne poduzme napor da se

promijeni. Evo mog izazova vama. Odbacite neutemeljene strahove i potrudite

se da ne usadite nepotrebne strahove i sputavajuća vjerovanja u podsvjesni um

svoje djece. Najvažnije od svega, nemojte prihvatiti fatalističku poruku genetskog

determinizma. Možete pomoći svojoj djeci da dosegnu svoj potencijal i možete

promijeniti svoj vlastiti život. Niste »zaglavili« sa svojim genima. Uvažite stanične

pouke o zaštiti i rastu i prebacite svoje živote u stanje rasta kad god je to moguće.

Zapamtite da za ljudska bića najsnažniji poticaj na rast nije najskuplja škola, najveća

igračka ili najbolje plaćen posao. Davno prije stanične biologije i proučavanja djece

u sirotištima, svjesni roditelji i vidovnjaci poput Rumija znali su da je za ljudske

bebe i odrasle najbolji stimulator rasta ljubav.

"TED Prize" želja Džejmija Olivera (Jamie Oliver): naučiti svako dete o hrani

http://www.ted.com/talks/lang/scc/jamie_oliver.html

ABC model ljudskog ponašanja

Većina ljudi razmišlja na način tako da druge osobe ili događaje proglašavaju uzrocima za osećanja koja imaju. “On me dovodi do ludila!” “Od nje me boli glava!” “On čini da se osećam neprivlačnom.”

Ponekad se drugi zaista loše ophode prema vama ili vas odbacuju. Ljudski je, normalno i odgovarajuće doživeti frustraciju, razočarenje i tugu kada doživite takve postupke. Ali, kada nasednete na ideju da morate osetiti duboku uznemirenost kada vam se dešavaju takve stvari, tada samo povećavate svoju povređenost. Vi sami sebe činite ranjivim u smislu gubitka samopoštovanja, doživljavanja besa, depresije, preteranog straha…
Kako da prevaziđete ovu lošu naviku da sami sebe činite pretarano uznemirenim i povređenim kada vam se dešavaju loše stvari, kada vas drugi odbace ili se loše ophode prema vama?
Grčki filozof Epiktetus jer pre više od dve hiljade godina rekao „Ne uznemiravaju nas stvari same po sebi, već ono što mislimo o njima“. Dakle, nisu drugi ljudi, njihovo ponašanje i događaji ono što direktno prouzrokuje naše emocije već način na koji ih gledamo i način na koji razmišljamo o njima. Ako prihvatite činjenicu da sami sebe činite uznemirenim načinom na koji razmišljate o događajima, moći ćete naučiti kako da se oslobodite nezdravih emocija koje su posledica iracionalnog razmišljanja i bićete u stanju da bistrije glave smišljate rešenja problema u kojima se nalazite.
Ako se sa druge strane nastavite pridržavati filozofije po kojoj su emocije posledica događaja i ponašanja drugih ljudi ostaćete nemoćni da stvari u životu menjate tako da vam idu na ruku.

Šta je ABC model ljudskog ponašanja?

ABC model ljudskog ponašanja predstavlja formulu u kojoj je sažeta ideja koju je Epiktetus izneo u svojoj čuvenoj rečenici da ljude ne uznemiravaju stvari po sebi već ono što mislimo o njima. Ovaj model je moguće najbolje razumeti kroz primer:

A. Na tački A se nalazi aktivirajući događaj. Aktivirajući događaj može biti ponašanje druge osobe povodom koga se osećate loše, teške životne okolnosti, emocija, misao… Jednom rečju, pod aktivirajućim događajem može se podrazumevati bilo šta povodom čega se osećate uznemireno, besno, depresivno itd. Na primer, aktivirajući događaj može biti činjenica da vaš dečko ili devojka već mesecima izbegava da ima seks sa vama. Odbija sve vaše pokušaje i neće da razgovara o tom problemu. Na svaki vaš pokušaj da se problem reši on/ona izjavljuje: “Prosto nisam raspoložen/a za seks.”

C. Na tački C doživljavate emocionalnu posledicu: osećate se povređeno, depresivno i besno.

B. Na tački B nalaze se vaša uverenja od kojih zavisi kakve ćete emocije imati povodom događaja i ponašanja drugih. U situaciji u kojoj se suočavate sa seksualnim odbijanjem od strane vašeg partnera, neki će se osećati depresivno ili besno a neki će samo biti tužni ili razočarani. Razlog zašto se neki osećaju depresivno a drugi samo razočarano ili frustrirano povodom odbijanja jesu različita uverenja koja imaju o samom odbijanju.

Recimo da napravimo mali eksperiment i sprovedemo anketu kako bi utvrdili uzrok emocija u datoj situaciji. U ovom slučaju, ako A uzrokuje C, svaki dečko ili devojka bi se osećali isto kada partner koga vole izbegava sa njima da ima seks. Dakle, svi bi bili povređeni i besni. Ono što bi nam pomenuta anketa zapravo otkrila jeste da oko 80 % mladih ljudi oseća povređenost i bes ali da isto tako postoji određena manjina koja se u ovoj situaciji oseća samo tužno, razočarano ili frustrirano ali ne i duboko poniženo i besno. Oni koji se osećaju povređeno, razmišljaju iracionalno, dok oni koji su samo tužni razmišljaju racionalno.
Kao što vidite iz navedenog primera, vi imate izbor u tački B! Ukoliko izaberete da o događajima koji vam se dešavaju razmišljate racionalno, poštedećete sebe bespotrebne uznemirenosti i povređenosti. Ako sa druge strane izaberete da razmišljate iracionalno, da se užasavate nad neprijatnim događajima, zahtevate da oni ne smeju da vam se dešavaju i da stvari moraju izgledati drugačije i onako kako vi želite, onda ćete se osećati depresivno, povređeno i besno.
U pomenutom primeru imate izbor da o odbijanju svog partnera razmišljate racionalno: “Voleo bih da moj partner/ka ne izbegava seks sa mnom ali to ne znači da on/a ne sme da izbegava seks sa mnom. Ako to već radi, očigledno sme. To što me izbegava me zaista frustrira ali ne znači da je on/a loša osoba zato što to radi niti znači da ja manje vredim zato što neće da ima seks sa mnom. Pokušaću da pronađem način da rešimo ovaj problem, verovatno neće biti lako ali ja to mogu da podnesem.”
Sa druge strane, iracionalno razmišljanje povodom odbijanja, kojim sebi stvarate povređenost, bes i depresiju je sledeće: “To što partner/ka odbija da ima seks sa mnom je užasno i ja to prosto ne mogu da podnesem. On/a je jedna užasna osoba što se ponaša tako. On/a ne bi trebalo tako da se ponaša. Potrebno mi je njegovo interesovanje. Ako u našoj vezi nedostaje strast to znači da sam bezuspešna, neprivlačna i da ništa ne vredim.”
Sasvim je razumno verovati da je neprijatno to što ste u vezi u kojoj je seks redak i da bi vaš odnos bio prisniji i radosniji da ga imate. Ovakvim razmišljanjem osećali biste se frustrirano i razočarano. Ali, kada tome pridodate uverenje da se vaš partner ne sme ponašati na taj način i da je to užasno i nepodnošljivo, vi sami stvarate sopstveni jad!
Ljudi su skloni da sebe ubede u razne besmislice kojima sami sebe povređuju i čine depresivnim i besnim. Kako bi sebe poštedeli ovih negativnih emocija, važno je da razumete da nisu događaji sami po sebi ono što izaziva vaše emocije već da to radite sami sa načinom na koji razmišljate. Uz mnogo rada možete naučiti da izaberete kako ćete se osećati tako što ćete izabrati način na koji ćete razmišljati o stvarima koje vam se dešavaju.
Umesto da kukate nad sobom ili proglašavate život i druge ljude nepravednim onda kada stvari nisu kako vi želite, napravite izbor da razmišljate racionalno što će vam omogućiti ne samo da se osećate bolje nego i da konstruktivnije rešavate probleme sa kojima se srećete.


Mia Popić, dipl. psihološkinja
http://www.vaspsiholog.com/2010/09/abc-model-ljudskog-ponasanja/

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove
ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između
dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me
nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice
u pesku


Branko Miljković

4 in 1

BALZAK

Ništa toliko ne učvrsti prijateljstvo koliko kad od
dva prijatelja jedan misli da je iznad drugog.

Nada je cvijet na stablu želje,
a vjera je plod ubjeđenja.

Naiđe tako u unutrašnjem životu porodice jedan
trenutak kada djeca, htjela ili ne htjela,
postanu sudije svojim roditeljima.

Moć može dokazati samoj sebi da je jaka samo
neobičnom zloupotrebom koja se sastoji u tome
da se ovjenča neka besmislica, a da se pri tom
vrijeđa genije, jedina snaga koju neograničena
vlast ne može imati.

Ništa čovjek ne podnosi tako teško kao sažaljenje,
naročito kad ga zaslužuje. Mržnja krijepi, budi živiot,
uliva osvetu, dok sažaljenje ubija i još više slabi našu nemoć. 

Kad od vas budu tražili nešto što ne biste mogli učiniti,
odbijte kratko i jasno ne ostavljajući nimalo varljive nade;
zatim odmah dajte ono što možete dati; tako ćete steći i ljupkost u odbijanju i ljupkost u činjenju dobra – dvostruka čestitost koja neobično uzdiže karakter.

Samo ono što je prirodno ima snage da traje dugo.

Ljudi vas cijene onoliko koliko ste im korisni
bez obzira na vašu ličnu vrijednost.

Omladina je uvijek sklona da brzo donosi svoj sud;
to joj služi na čast, ali ne i na korist. Zato se nekada
tražilo ćutanje od mladih ljudi.

Moral ima svoje jaruge iz kojih nečasni ljudi pokušavaju da
najplemenitije prirode uprskaju blatom u kojem se dave.

http://www.mudremisli.com/2009/09/balzak/

Saveti za prevazilaženje depresivnosti

U ovom tekstu iznećemo neke praktične savete za ublažavanje i prevazilaženje blažih oblika depresivnosti u svakodnevnom životu. Za one koji pate od težih oblika depresije savetujmo da se obrate za stručnu pomoć (psihijatrima i psiholozima) jer takva vrsta problema zahteva dugotrajan i sistematski pristup uz nadzor stručnjaka. Pod blažim oblicima depresivnosti podrazumevamo prisustvo: osećanja apatije, odsustva zadovoljstva, pasivan način života, osećanje dosade, praznine, usamljenosti, suženosti interesovanja, prekomerno provođenje vremena u kući, na Internetu i generalno stereotipan (šablonski) način života.

Kako izaći iz takve kolotečine?

Nudimo nekoliko praktičnih saveta kako da na aktivan način pomognete sami sebi i povećate stepen svakodnevnog zadovoljstva:

Promena životne filzofije – mnogi ljudi koji su skloni depresivnom raspoloženju potajno gaje veoma disfunkcionalne, samoporažavajuće životne filozofije koje se mogu ogledati u nekoliko implicitnih ili eksplicitnih stavova o životu, sebi i drugima: Ne bih smeo da se osećam depresivno i loše, čak i kada stvari ne idu onako kako sam planirao, U životu su mi neophodni drugi ljudi, njihova pomoć, pažnja i ljubav da bih se osećao/la srećno, zadovoljno i ispunjeno, Sve što zamislim i želim da ostvarim u životu moram ostvariti bez većeg napora, lako i sa garantovanim uspehom, Ako se ponašam loše to znači da sam loša (manje vredna ili bezvredna) osoba, Ako sam patio/la u prošlosti ceo moj budući život ću provesti u patnji i bolu, itd. Ovakvi i drugi slični stavovi karakteristični su za osobe koje su sklone depresivnosti. Ono što je karakteristično za osobe koje su sklone depresiji jeste sklonost ka preteranom generalizovanju, samoobezvređivanju i verovanju da će njihove patnje biti večite. Otkrijte koja je to životna filozofija u osnovi vaše depresivnosti, preispitajte da li takva filozofija ima uporište u realnosti, da li su vaši stavovi prema sebi, drugima i svetu logični i da li imate koristi od takvog načina razmišljanja. Kada otkrijete svoje samoporažavajuće filozofije, osmislite i zamenite ih novim samopomažućim filozofijama i stavovima.

Fizička aktivnost – osobe koje su depresivne obično veoma malo upražnjavaju bilo koju vrstu fizičke aktivnosti, što predstavlja jedan od načina na koji se depresivno raspoloženje održava i potpomaže. Fizička neaktivnost je u isto vreme i posledica i uzrok depresivnog raspoloženja. Kako da se osećate dobro ako ceo dan provodite u kući bez ikakvog fizičkog angažmana. Jedini način da izađete iz tog začaranog kruga jeste da bukvalno naterate sebe da se pokrenete i izađete iz kuće, makar to i bilo protiv vašeg trenutnog raspoloženja. Naparvite plan, počnite od lakših aktivnosti, šetnje po kraju na primer. Naterajte sebe da svaki dan imate bar po pola sata neke fizičke aktivnosti, u početku će vam biti teško ali kasnije ćete se bolje osećati, budite strpljivi.

Posao – rad nije samo izvor novca nego i poligon za samodokazivanje, samoostvarenje, jačanje samopouzdanja, ostvarivanje socijalnih kontakata, način da kontruktivno provedete vreme tokom dana, odnosno pronađete neki sadržaj koji će okupirati vašu pažnju, misli i aktivnost. Ljudi koji ne rade imaju previše slobodnog vremena koje može biti prilika za negativna razmišljanja o sebi, drugima, i životu kao načinu da se prevaziđe dosada i nedostatak sadržaja. Dakle, ako nemate posao, pronađite neki posao i probajte da se unesete u to što radite. Ako ne možete da odmah pronađete posao svojih snova, ne očajavajte, pronađite neki iole prihvatljiv posao i popunite svoje vreme.

Socijani kontakti i druženje – ako ste izgubili prijatelje ili iz bilo kog razloga niste više u kontaktu sa njima, pronađite nove. Prijatelji dolaze i odlaze, iskoristite svaku priliku da upoznate neke nove ljude. Nikada ne znate kada ćete upoznati neku interesantnu osobu. Budite uvek otvoreni za nove kontakte.

Organizacija vremena i obaveza – da ne biste bili rob dosade i osećanja praznine, isplanirajte svoje aktivnosti na dnevnom nivou. Osmislite šta ćete raditi sutra kada se probudite, pa sve dok ne odete na spavanje. Neka se vaš dan sastoji od obaveza ali obavezno pronađite i neko vreme za uživanje u malim stvarima. Ako želite da se odmarate neka to bude aktivan odmor, pasivno sedenje ili ležanje kod kuće odlična je prilika da se vratite i udubite u svoje depresivne misli. Organizujte vaše vreme tako da znate zašto ćete sutra ustati iz kreveta.

Planiranje budućnosti i dugoročnih ciljeva – da bi vaš život imao smisao, poželjno je da napravite i neki dugoročni plan, na primer šta ćete sve uraditi do kraja godine, kako možete da unapredite svoje školovanje, posao itd. Formulišite svoje ciljeve i razmišljajte o strategijama za njihovo ostvarivanje. Ko nema ciljeve, nema čemu ni da se nada.

Rešavanje problema – budite hrabri i priznajte sebi da imate određene probleme. Suočite se sa problemima umesto da očajavate, odlažete i izbegavate njihovo rešavanje. Svaki problem ima neko rešenje, doduše retko kad idealno, ali svako rešenje je bolje nego odlaganje i poricanje. Možete se osećati nezadovljno i frustrirano kada stvari ne idu onako kako ste vi zamisli ali to ne znači da morate biti nužno depresivni.

Izražavanje osećanja – izražavajate svoja osećanja uvek kada imate priliku i kada spoljni uslovi to dozvoljavaju. Trpljenje i potiskivanje osećanja produbljuje depresiju, stvara psihofizičku napetost i predstavlja osnovu za javljanje anksioznosti. Ako ste tužni plačite, ako ste ljuti izrazite svoju ljutnju i nezadovoljstvo, ali uvek imajte u vidu da svojim ponašanjem ne povređujete ljude iz vaše okoline, kako se vi ne biste posle loše osećali. Ako imate neku blisku osobu podelite vaša osećanja sa tom osobom, ali nemojte preterivati u tome jer i drugi ljudi imaju probleme tako da su njihovi kapaciteti za empatisanje sa vama ograničeni.

Hobi i nova intereseovanja – poželjno je da pronađete neke nove aktivnosti i interesovanja koje ćete upražnjavati čisto zadovoljstva radi, a ne radi sticanja neke spoljašnje nagrade. Ovakva vrsta zadovoljstva učiniće da se osećate ispunjeno i istinski zadovoljno, makar to trajalo i nekoliko sati.

Sitna svakodnevna zadovoljstva – ne treba zanemarivati svakodnevna sitna zadovoljstva. Nekada samo šetnja parkom, odlazak u bioskop, odlazak na kafu ili sladoled i sl. može značajno promeniti vaše tmurno raspoloženje. Nađite vremena da sebe častite nekim sitnim zadovoljstvom.

Iz gore navedenih saveta možete zaključiti da se depresivnost prevazilazi jedino aktivnošću i konkretnim radnjama koje ćete preduzeti kako bi se osećali bolje. Sedenje kod kuće, krivljenje sebe, plakanje nad sopstvenom sudbinom i nemilom prošlošću, svakodnevno analiziranje sopstvenih grešaka, pasivnost i čekanje da drugi nešto urade za vas, svakako nije rešenje za prevazilaženje depresivnosti. Kada ljudi upadnu u depresivno raspoloženje, može doći do toga da se povuku u kuću i drastično smanje svoje aktivnosti. Smanjenje aktivnosti posledicno pojačava depresivno raspoloženje što vodi u još veću pasivnost. Kako se izbaviti iz tog začaranog kruga? Nije lako, ali je moguće. Pročitajte gore navedene savete, napravite planove i naterajte sebe da ih realizujete. Budite dosledni i strpljivi, izdržite neko vreme i istrajte u vašim naporima. Rezultati će sigurno biti povoljni.

Vladimir Mišić dipl. psiholog
http://www.vaspsiholog.com/2010/09/saveti-za-prevazilazenje-depresivnosti/

Dan Meyer: Math class needs a makeover

http://www.ted.com/talks/lang/scr/dan_meyer_math_curriculum_makeover.html

Bruce H. Lipton - BIOLOGIJA VJEROVANJA 35.

Izvor

Program početne prednosti u prirodi

Možda se pitate zašto je evolucija proizvela sustav fetalnog

razvoja koji je, kako se čini, prepun opasnosti i izrazito zavisan o

roditeljskoj okolini. U stvari, to je genijalan sustav koji osigurava

opstanak vašeg potomstva. Naime, svako će se dijete naposljetku

naći u istom okolišu kao i njegovi roditelji. Podaci preuzeti od

roditeljske percepcije njihovog okoliša putuju preko posteljice i

pripremaju prenatalnu fiziologiju za što djelotvornije izlaženje na

kraj s budućim nuždama s kojima će se dijete po rođenju susresti.

Priroda jednostavno priprema to dijete da što bolje preživi u

tom i takvom okolišu. Pa ipak, naoružan i najnovijim znanstvenim

istraživanjima, roditelji sada imaju izbor. Imaju mogućnost

pažljivo reprogramirati svoja ograničavajuća vjerovanja o životu

prije nego što dijete donesu na svijet.

Važnost roditeljskog programiranja podriva zamisao da su

naše osobine, kako pozitivne tako i negativne, u potpunosti određene

našim genima. Kao što smo vidjeli, gene oblikuju, usmjeravaju

i kroje iskustva učenja iz okoliša. Svi smo bili navedeni na

vjerovanje da su umjetnička, fizička ili intelektualna snaga osobine

koje se jednostavno prenose našim genima. Međutim, koliko

god da su naši geni možda »dobri«, ukoliko su iskustva pojedinca

tijekom odrastanja puna zlostavljanja, zanemarivanja ili pogrešnih

percepcija, ispunjenje potencijala tih gena bit će sabotirano.

Liza Minelli svoje je gene dobila od svoje majke superzvijezde

Judy Garland i oca, filmskog redatelja Vincenta Minellija. Lizina

karijera, visine njezine slave kao glumice i pjevačice te padovi u

osobnom životu, scenariji su koje su odigrali njezini roditelji i koji

su pohranjeni u njezin podsvjesni um. Da je Liza imala iste gene,

ali da je odgojena u nizozemskoj farmerskoj obitelji iz Pennsylvanije,

ta okolina bi joj epigenetski aktivirala drukčiji skup gena. Geni

koji su joj omogućili uspješnu glumačku i pjevačku karijeru vjerojatno

bi bili maskirani ili sputani kulturnim zahtjevima njezine agrarne zajednice.

Odličan primjer djelotvornosti svjesnog roditeljskog programiranja

je superzvijezda u golfu, Tiger Woods. Iako njegov otac nije bio vrstan

golfaš, dao je sve od sebe da Tigera dovede u okolinu bogatu mogućnostima

da razvije i usavrši misaoni sklop, vještine i usredotočenost vrhunskog igrača

golfa. Nema sumnje, Tigerov je uspjeh tijesno povezan i s budističkom

filozofijom koja je bila doprinos njegove majke. Doista, geni su važni - međutim

njihova važnost realizira se jedino preko utjecaja svjesnog roditeljstva i bogatstva

mogućnosti koje pruža okoliš.

REDAK ČOVEK REDAK POST

Vera se ne moze spoznati intelektualnim putem, jer onda ne bi ni bila Vera, nego Znanje. 

Danasnji covek, vecinom, nije sposoban da primi Svetlost bez senki (iako je Iskra bas u svacijem Srcu), jer je prinudjen da mahnita u preuskim okvirima svoje svakodnevne svesti, zarobljen izmedju (s)licnih navika i nagona, prizemljen tako i zatrpan - nacinom zivota koji je, naravno, odabrao... 

Da li ste bas odabrali ko ce vas i kada roditi?! 

Gde i u kakvim uslovima?! 

Danasnji covek zapravo sustinski i ne razume Svet u kojem zivi, iako aktivno ucestvuje u svim njegovim pojavnostima. 

Da li ste se ikada zapitali kakvi bi zaista bili da na planeti Zemlji ne postoji ni jedan jedini Zakon? 

- Odgovor ce vam pokazati koliko ste kao Covek ostvareni, odnosno kojoj vrsti ljudi pripadate (ovde vas ne odredjuje ono sto posedujete, vec samo ono sto bez toga zaista jeste), i da li su bas zbog vas (ili vama slicnih) bile zapravo neophodne represivne tvorevine u drustveno-organizacionom smislu. 

Da li ste sposobni da osetite naslage svih vasih predaka koji i danas kroz vas zive? 

Da li medju njima prepoznajete nekog majmuna? 

I "danas"? … sta je to zapravo "danas"?! 

Covek & Bog ocigledno nemaju istu (na)meru, a mi smo, nazalost, pogresno naucili da sve merimo iskljucivo prema sebi. 

Cak i svako Doba ima svoju Nauku, a ono ne mora biti eonsko da bi se ispostavilo da njene Istine nisu ni bile konacne. 

Zato i bauljamo kroz tminu Neznanja, a zapravo smo i slepi da u tom Mraku raspoznamo po(r)uke Svetionika (kojih je bilo, a verovatno i sada zive). 

Oslusnite Ducica: 

Jesmo li, o Gospode
k'o u iskonske sate
nalik Tebi i danas?
Ako li jesmo
kakva beda za Te...
A ako li nismo
kakva Tuga za nas!!! 

Da li vas je Sramota dok ovo citate? 

- Zbog Neostvarenosti, zbog Nepravdi, zbog Neljudi, zbog Gramzivosti, ali i zbog vasih Bliznjih i Buducih? 

Ko ce sve to popraviti umesto vas? 

Bog? 

- Sum-njam... 

On nam je pokazao Princip & Ucenje, predao nam Ljubav, udahnuo Zivot, dodavsi jos i odredjeno Vreme za potpuno Dostignuce, a nase biva da verujemo, nadamo se i cinimo Dela u skladu sa tom Verom (da, pre svega treba prvo da poboljsamo sebe, a zatim posledicno i svoje Okruzenje). 

Razmislite malo o Hristovim recima (jer obracao se svima ljudima): "Vi ste Crkva Bozja i deo ste jednoga Tela"... 

Da li je mislio na gradjevine & posrednike ili vascelo Covecanstvo? 

Ili mozda na citav Sve-mir (bez obzira koliko to nama sada izgledalo nepojmljivo)? 

Da li ovo sto zivimo unazad 2000 godina smemo uopste tako nazvati? 

Da li je Smisao tih Reci bio i da nas ucini odgovornijima, pre svega za isto to Covecanstvo, u kome je tek onda svaki Covek zaista bitan? 

I kakve To veze ima sa necijim ProfitOM?! 

Da li iko „danas“ radi na sveopstem Dobru, pa da tek Onda, u Njemu, pronalazi Dobra i (i)za sebe?! 

Moram da konstatujem da sam za svoga zivota uglavnom na delu vidjao starozavetni princip: "oko za oko & zub za zub"... a To znaci da se covek nije mnogo, u medjuvremenu, promenio. 

Otuzno... samo pojedinacni iskoraci u vidu vec pomenutih Svetionika. 

ALI, moja Vera mi govori da nas zivot nije samo Ovo & Ovde i Tome se iznova radujem. 

Zato treba misliti o Vecnosti, a ziveti i delati u Sadasnjici. 

Bog vas vec ceka u vama, bez obzira kako vi do njega dolazite!!! 

Taman i da je Zmija govorila Istinu... 

- Nije dovoljno imati Odgovore na sva pitanja, vec oni uvek moraju biti tacni i za sve Ljude. 


Sve si razumeo na pogresan Nacin...
Zato sto si na pogresan Nacin naucio da razumes...
Nastavi da odtrpavas sebe i vise slusaj svoje Srce...
Jer, u Osecanju ima mnogo vise Znanja...
I za Bice... i za bivstvovanje...
Sve ostalo su Tehnikalije...
I Sve Ostalo spada u domen svakodnevne (s)vesti. 


Jedna, verovatno divna devojka, citirala je na ovom sajtu sledece Reci: "KO UME DA VOLI NISTA DRUGO NE BI TREBALO DA RADI"... 

To vam je Buducnost dragi Prijatelji, za Vas koji uopste budete uspeli da stignete do Nje... 

A To je nemoguce bez Vere u Ljubavi, i Ljubavi u Veri. 

Ah, da... i ne zaboravite, na tom Putu ceka vas Patnja... 

Radujte joj se, jer je potrebna & isto tako p(r)olazna. 




 


Od Uvida ILI do Vidjenja,
pomozi mi ILI mi nemoj pomagati. 

(P)ozdrav svima, Srecno & cuvajte se od Uobrazilje 




Autor: jedan sveMirac