MEDITACIJE LJUBAVI 6.

A 30-frame seque     Cassini's approach to the icy plumes of Enceladus on August 13th, 2010. (NASA/JPL/Space Science Institute) 

Kaže se da je ljubav slepa. Da li je zaista tako? U stvarnosti, ništa na ovom svetu ne vidi tako oštro kao ljubav. Nije ljubav ta koja je slepa, već veza, zavisnost, kačenje. Kačenje je, kao što smo videli, stanje u kome neko grabi, grčevito se drži nekog objekta, u lažnom ubeđenju da je to neophodno za njegovu sreću. Imate li takve veze za koje pogrešno mislite da ne možete živeti bez njih? Još jednom ih pobrojite u mislima, pre nego što pređemo na analizu kako vas one čine slepim.

...

Zamislite da se nalazite u sali za koncerte gde slu­šate orkestar u kome snažni udarci po timpanima zaglušuju svaki drugi zvuk. Međutim, da biste uživali u nekoj simfoniji, potrebno je da čujete svaki instrument u or­kestru. Da biste zaista dospeli u stanje koje nazivamo ljubavlju, morate postati osetljivi za jedinstvenost i lepotu svake pojedine stvari ili osobe oko vas. Teško je reći da voliš nešto ako to jedva primećuješ; ukoliko vidiš sa­mo neke detalje i osobine, isključujući sve ostale, to takođe nije ljubav, jer ljubav ne isključuje bilo šta niti bilo koga - ona obuhvata sveukupnost života, sluša simfoni­ju kao celinu, ne samo ovaj ili onaj među raznim instru­mentima.

Zastanite na trenutak da razmotrite kako vaša kačenja amputiraju i čine svaki vaš doživljaj jalovim, baš kao što slepo kačenje političara za moć, ili kačenje poslovnog čoveka za novac čine takve ljude gluvim za sveukupnu melodiju života.

Sada pogledajte na sve to sa druge tačke gledišta - ogromna količina informacija svakodnevno se obrušava na vas, preko vaših čula, preko mreže organa u vašem telu. Od svih tih informacija samo mali delić dopire do vašeg svesnog duha. To je kao beskrajna količina informacija ko­ja dolazi predsedniku neke države - samo minimalan deo nalazi put do njega, jer neko odvaja samo ono što smatra važnim da mu se iznese na sto. Ko odlučuje šta od svega što vas zatrpava iz spoljnog sveta treba da dospe do vašeg svesnog duha? Postoje tri glavna filtera: prvi su vaše veze; drugi su vaše fiksacije; treći su vaši strahovi.

Vaše veze: vi neizbežno posvećujete pažnju onome što takve veze unapređuje ili ih ugrožava; ostalo vas ne zanima, kao što škrtog i pohlepnog biznismena ne zanima ništa što mu ne donosi dobit.

Vaše fiksacije: uzmite nekog fanatika - takvi obraća­ju pažnju isključivo onome što potvrđuje njihova ubeđenja, ignorišući sve što ih može dovesti u sumnju; tako ćete shvatiti šta u vama proizvode fiksacije.

Na kraju strahovi: kada biste znali da ćete za nedeIju dana biti osuđeni, to bi vam do te mere obuzelo duh, da bi isključilo svaku drugu misao. To je ono što nam či­ne strahovi - oni neodoljivo usmeravaju našu pažnju na određene stvari, potpuno ignorišući sve ostalo. Vi pogre­šno mislite kako vaši strahovi služe da bi vas zaštitili, da su vaša najnepokolebljivija ubeđenja napravila karakter­nu osobu od vas, dok su vaše veze učinile vaš život uz­budljivim i sigurnim. Međutim, uopšte ne primećujete da je sve to samo podiglo zid između vas i života.

Naravno, gotovo je nemoguće svesno pratiti svaku pojedinu notu u simfoniji života; ali, ako vaš duh i čula nauče da se otvore, počećete da vidite i reagujete na stvari onakve kakve jesu, i osetićete kako vas ispunjava harmonija vaseljene. Tada ćete konačno osetiti šta je lju­bav.

Razmotrite sada sve ovo iz drugog ugla: vi vidite stvari i ljude ne onakve kakvi su, već kakvi ste vi. Ako želite da ih vidite onakve kakvi stvarno jesu, morate obratiti pažnju na svoje veze i strahove koje te veze iza­zivaju u vama. Jer, baš te veze i strahovi odlučuju šta tre­ba da vidite, a šta da ignorišete. Šta god da vam se ukaže, vaša pažnja je već unapred monopolizovana; od trenutka kada je vaše viđenje postalo suštinski selektivno, vi ima­te potpuno iluzornu viziju stvari i ljudi oko sebe. Što du­že živite u toj iskrivljenoj viziji, bivate sve više ubeđeni kako je to jedina slika sveta, jer vaše veze i strahovi na­stavljaju da vrše selekciju svega što dopire do vas, na na­čin koji sve više sužava vaš pogled na svet. Eto šta leži u osnovi vaših fiksacija - unapred stvorena, nepromenIjiva vizija stvarnosti, dok stvarnost, suprotno toj viziji, uopšte nije takva, već se stalno menja i teče. Proizilazi da svet koji volite i od koga je sačinjen vaš život uopšte nije stvaran svet, već je to svet stvoren u vašem mozgu.

Samo kada se oslobodite svojih ubeđenja, strahova i veza koje ih neprestano hrane, osetićete da ste se oslo­bodili neosetljivosti koja vas čini tako gluvim i slepim u odnosu na svet i sebe.

Antoni De Melo

JE LI VRABAC MRTAV ILI ŽIV?!

Jedan dječak dođe do poznatog učitelja zena
koji je važio za velikog mudraca.
Dječak je držao ruke tajnstveno iza leđa.
Nastojao je zauzeti što važniji stav.
I teško prikrivajući pogled u kom se
krila želja da ga nadmudri, najzad upita
učitelja zena:
«Je li vrabac što ga držim u ruci mrtav ili živ?»

«Mrtav je», poslije kraćeg razmišljanja odgovori mudrac.

Dječak otvori ruku, i smijući se ispusti vrapca da odleti.
«Vidiš…pogriješio si», reče dječak,samozadovoljno se smiješeći.
«Istina je. Pogriješio sam.”, odvrati mu učitelj…Ali da sam rekao da je vrabac živ, ti bi stisnuo šaku i zadavio ga, što nisam želio da se desi.
Odgovor je ipak bio u tvojim rukama.»

SVE ĆE BITI U REDU

MALI PRINC 17.

XVII poglavlje

Kad covek zeli da bude duhovit, desava se da malcice slaze. Nisam bio sasvim posten kad sam vam govorio o fenjerdzijama. Mogao bih da stvorim pogresan utisak o nasoj planeti kod onih koji je ne poznaju. Ljudi zauzimaju vrlo malo mesta na Zemlji. Kad bi dve milijarde stanonika koji naseljavaju Zemlju stajali malo stisnuti kao na nekom zboru, lako bi se mogli smestiti na trg dvadeset milja dug i dvadeset milja sirok. Covecanstvo bi se moglo zbiti na najmanje ostrvce u Tihom okeanu.
Odrasle osobe nece vam naravno verovati. One zamisljaju da zauzimaju mnogo mesta. Smatraju sebe vaznim kao baobabi. Preporucite im neka racunaju. One obozavaju brojeve: to ce im se dopasti. Ali ne gubite vreme na taj dosadni zadatak. Nema smisla. Imajte poverenja u mene.
Posto se nasao na Zemlji, mali princ je bio veoma iznenaden sto ne vidi nikog.

Vec se uplasio da nije pogresio planetu, kad se neki prsten boje meseca pokrete u pesku.
-Dobro vece, rece mali princ za svaki slucaj.
-Dobro vece, rece zmija.
-Na koju sam planetu pao? upita mali princ.
-Na Zemlju, u Afriku, odgovori zmija.
-Oh! Zar na Zemljji nema nikoga?
-Ovo je pustinja. U pustinjama nema nikoga. Zemlja je velika, odgovori zmija.
Mali princ sede na jedan kamen i podize oci nebu:
-Pitam se, rece on, da li su zvezde osvetljene zato da bi jednog dana svako mogao naci svoju. Pogledaj moju planetu. Ona je upravo iznad nas... Ali kako je daleko
-Lepa je, rece zmija. Zasto si dosao ovamo?
-Imao sam teskoca sa jednim cvetom, odgovori mali princ.
-O! rece zmija.
I oboje zacutase.
-Gde su ljudi? najzad ponovo progovori mali princ. Covek se oseca malo usamljen u pustinji...
-Covek je usamljen i medu ljudima, rece zmija.
Mali princ je dugo posmatrao zmiju:

-Cudna si ti zivotinja, progovori on najzad, tanka kao prst.
-Ali sam mocnija od kraljevskog prsta, rece zmija.
Mali princ se osmehnu:
-Nisi bas tako mocna... nemas cak ni noge... nisi u stanju ni da putujes...
-Mogu te odneti dalje nego brod, rece zmija.
Ona se omota oko noge malog princa kao zlatna grivna.
-Onaj koga ja dodirnem, vraca se u zemlju odakle je i dosao, dodade ona. Ali ti si cist i dolazis sa jedne zvezde...
Mali princ ne odgovori nista.
-Zao mi te je, tako slabog, na ovoj Zemlji od kamena. Mogu ti pomoci jednoga dana ako budes mnogo zalio za svojom planetom. Mogu...
-Oh! Razumeo sam vrlo dobro, rece mali princ, ali zasto uvek govoris u zagonetkama?
-Ja ih sve resavam, rece zmija.
I oboje zacutase.

Antoan de Sent Egziperi

Priroda stvarnosti

MEDITACIJE LJUBAVI 5.

»Lisice imaju jame

i ptice nebeske gnezda;

a Sin čovečiji nema gde glavu zakloniti."

Mt. 8,20

Pređimo sada na analizu greške koja se mnogima dešava u odnosima sa bližnjim, kada pokušavamo da stvo­rimo čvrsto uporište u večito promenljivoj struji života.

Mislite na osobu čiju ljubav želite da osvojite. Želi­te da joj postanete važni? Hoćete da budete jedini za nju? Hoćete da se ta osoba zainteresuje za vas i upusti se u trajnu vezu s vama? Ako je tako, dobro otvorite oči: vi nerazumno pozivate tu osobu da vas prihvati u ek­skluzivnom smislu, pozivate je da ograniči vašu slobodu prema svom nahođenju, da kontroliše vaše ponašanje, vaše planove, vaš razvoj - sve to isključivo za dobrobit njenih interesa. To je kao kada bi vam ta osoba rekla: „Ako želiš da budeš jedino biće za mene, moraš da se podvrgneš mojim uslovima, jer od trenutka kada presta­neš da zadovoljavaš moja očekivanja, prestaćeš da budeš jedino biće za mene". Vi ste hteli da budete jedini toj osobi, zar ne? Automatski morate da platite cenu gubit­kom svoje slobode - morate da plešete u ritmu koji vam nameće ta osoba, isto kao što očekujete da drugi plešu u vašem ritmu, ako žele da budu jedini za vas.
Upitajte se sada vredi li platiti tako visoku cenu za ono što zauzvrat dobijate. Zamislite kako govorite toj osobi čiju ljubav tražite: „Ostavi mi slobodu da budem onakav kakav sam, da mislim svojom glavom, da idem za sopstvenim ukusima i težnjama, da se ponašam na način koji mi najviše odgovara". Tražeći tako nešto, vi tražite nemoguće. Kada zahtevate od nekoga da budete jedino biće za njega, to suštinski znači kako treba ozbiljno da se potrudite ne bi li učinili sebe prijatnim toj osobi. Na toj tački, vi gubite svoju slobodu. Razmišljajte o ovome koliko god vam volja, ali potrudite se da to i shvatite.

Može se desiti da na kraju rešite: „Draža mi je mo­ja sloboda od tvoje ljubavi". Ako morate da birate izme­đu „biti s nekim", ali u zatvoru, ili da hodate sami i slo­bodni, šta biste izabrali? Sada recite toj osobi: „Slobodan si da budeš onakav kakav si - da misliš svojom glavom, da ideš za svojim ukusima i težnjama, da se ponašaš onako kako ti najviše odgovara".

Kad izgovorite ove reci, desiće se jedna od sledeće dve reakcije: ili će ih vaše srce odbaciti, i postaćete svesni kakvi ste - dakle neko ko se kači za druge i suštinski ih koristi (tada pažljivo analizirajte vaše lažno ubeđenje da ne možete da živite niti da budete srećni bez te oso­be); ili će vaše srce iskreno izgovoriti te reči, i tada, u tom trenutku, nestaće svaka kontrola, svaka obmana, svako iskorišćavanje, svaka posesivnost i ljubomora: „Slo­bodan si da budeš ono što jesi - da misliš svojom gla­vom, da ideš za svojim ukusima i težnjama, da se pona­šaš na način koji ti najviše odgovara".

Zapazićete još jednu stvar: konkretna osoba prestaće tada da bude jedina i najvažnija za vas. Ostaće važna na isti način kao što je to zalazak sunca ili neka simfo­nija, isto kao što je svako drvo unikat po sebi, nezavisno od senke i plodova koje vam može dati. Vaša najdraža osoba neće pripadati isključivo vama, već svima i svemu, odnosno nikome i ničemu - baš kao zalazak sunca ili neko drvo. Ponavljajte ove reci: „Slobodna si da budeš ono što jesi..." Izgovarajući ih, oslobađate sami sebe - sada ste spremni za ljubav. Jer, kada se zakačite za biće koje volite, ono što tada nudite nije ljubav, već samo lanac koji će okovati ili vas ili to biće. Ljubav može postojati samo u slobodi.

Onaj koji stvarno voli nekoga, uvek radi za njegovo dobro, a osnovni elemenat toga je oslobađanje ljubljenog od strane onoga koji ga voli.


Antoni De Melo

MUDRE IZREKE

Čovjek je putnik u vremenu i prostoru, a taj put može prijeći s više ili manje zadovoljstva, ako uspješno zna zaobilaziti prepreke, odnosno ako ispred svake zapreke ne gubi previše dragocjenog vremena.
Kineska izreka

Neviđena energija koja je nekad bila u Šekspiru, Pikasu, Galileu ili bilo kojem drugom ljudskom biću, je također dostupna i svima nama. To je zato što duhovna energija ne umire, već jednostavno mijenja oblik.
Vejn Dajer

Jedan je meni koliko i deset hiljada samo ako je najbolji!
Heraklit

Pametan uči od svakoga, budala ni od koga.
Narodna poslovica

Ako se uzbuđuješ zbog nevažnih stvari onda nisi ni ti puno važniji.
Alf Henrikson

Oči i uši su zli svjedoci ako je duša varvarska.
Heraklit

Pobuna nije nikakav zahtjev za svemoćnom slobodom. Naprotiv, ona vodi proces protiv svemoćne slobode.
Pobunjenik hoće da se prizna činjenica kako sloboda ima granice gdje se nalazi neko ljudsko biće, jer je granica upravo moć pobune tog bića.
Alber Kami

Kad nađeš čovjeka s kojim vrijedi govoriti i ne govoriš – izgubio si čovjeka.
Ako nađeš čovjeka s kojim ne vrijedi govoriti i govoriš – izgubio si riječi.
Mudar čovjek ne gubi ni čovjeka ni riječi.
Starogrčka mudrost

Što se više vinemo u nebo, utoliko manji izgledamo onima koji ne mogu letjeti.
Niče

MALI PRINC 16.

XVI poglavlje

Sedma planeta bila je dakle Zemlja.
Zemlja nije ma kakva planeta! Racuna se da na njoj ima sto jedanaest kraljeva (ne zaboravljajuci naravno crnacke kraljeve), sedam hiljada geografa, pet stotina hiljada poslovnih ljudi, sedam i po miliona pijanica, trista jedanaest miliona uobrazenih ljudi, to jest oko dve milijarde odraslih osoba.
Da biste dobili predstavu o velicini Zemlje, reci cu vam da je pre pronalaska elektrike bilo potrebno drzati, na svih sest kontinenata, citavu vojsku od cetiri stotine sezdeset dve hiljade pet stotina jedanaest fenjerdzija.
Posmatrano izdaleka to je stvaralo velelepan utisak. Pokreti te vojske bili su ujednaceni kao pokreti nekog baleta u operi. Najpre je dolazio red na fenjerdzije na Novom Zelandu i u Australiji. Zatim bi ovi, posto bi upalili svoje svetionike odlazili da spavaju. Zatim su ulazili u igru fenjerdzije u Kini i u Sibiru. Onda bi i njih nestalo iza kulisa. Tada su nastupale fenjerdzije u Rusiji i Indiji. Zatim oni u Africi i Evropi. Pa oni u Juznoj Americi. Onda u severnoj Americi. I nikad nisu gresili kojim redom treba da se pojave na pozornici. To je bilo velicanstveno.
Samo su fenjerdzija jedinog svetionika na Severnom polu i njegov kolega na jedinom svetioniku na Juznom polu, vodili besposlicarski i bezbrizan zivot: oni su radili dvaput godisnje.

Antoan de Sent Egziperi

Den Arili o nedostacima našeg moralnog koda

http://www.ted.com/talks/lang/scc/dan_ariely_on_our_buggy_moral_code.html

SAMOOBRAZOVANJE

ČEZNEM

Čeznem da se uselim u tebe, da ti postanem način i jedini mogući odraz onog najskrivenijeg u tebi. Da ti obojim svijet bojama ljubavi, i da prepoznaš moj lik u svemu što vidiš.

Čeznem da ti kažem sve riječi koje sam godinama skupljala i čuvala, koje su postale dio mene i koje su jedini način da ti poklonim dušu.

I ljubav. Ljubav koja se svakim pogledom iznova rađa i ne umire. Ljubav, čija se veličina ne može otkriti, kao ni veličina svemira. Ljubav, koja se riječima ne može iskazati.

Ali ipak čeznem da ti kažem sve riječi, iako mi je teško da se usudim da izrazim i ograničim tu neobjašnjivu veličinu na par možda besmislenih riječi.

Čeznem da tražeći sebe pronađemo jedno drugo. Da jedno u drugom otkrijemo ostvarenje naših želja. Da ispunjeni jedno drugim savladavamo prepreke na putu u neki novi svijet koji će dobiti ime naše ljubavi.

Čeznem… da i bez riječi shvatiš sve što želim da ti kažem.

Danica Radović

MEDITACIJE LJUBAVI 4.

Šta treba učiniti da bi se dostigla sreća? Ništa - ne­ma ničega što bi vi ili bilo ko drugi mogli da učinite. Za­što? Iz jednostavnog razloga što ste danas u suštini već srećni. Kako se može osvajati nešto što već imate? Ako je tako, zašto vam nikada ne polazi za rukom da uživate u toj sreći koja je već vaša? Zato što vaš duh stvara teskobe na svakom koraku. Izbacite ove teskobe iz svoga duha i sreća koja je oduvek bila u vama smesta će procvasti.

Kako da se oslobodite nesreće? Pokušajte da otkrije­te i do kraja analizirate razloge te nesreće - ona će tada iščeznuti.

Na ovoj tački, ako produbite svoje istraživanje, videćete da postoji samo jedna stvar koja proizvodi teskobu, a zove se „kačenje". Šta znači „kačenje"? To je emoci­onalno stanje izazvano ubeđenjem kako bez određene osobe ili stvari ne možete biti srećni. U tom emocionalnom stanju vidljiva su dva elementa, pozitivan i negati­van. Pozitivni je sačinjen od onog bljeska naslade i opi­jenosti, onog ushićenja koje doživljavate kada vam pođe za rukom da dosegnete objekat za koji ste se zakačili. Negativni element sazdan je od osećanja ugroženosti i napetosti koje uvek prati kačenje za nešto. Zamislite ne­kog zatočenika u koncentracionom logoru koji konačno dobija svoj komad hleba: jednom rukom prinosi hleb ustima, dok ga drugom štiti od ostalih logoraša koji sto­je oko njega, spremni da mu ga oduzmu pri prvom zna­ku njegove nepažnje. Ovo je prava slika osobe koja je žr­tva kačenja.

Suštinska priroda kačenja čini vas ranjivim na emo­cionalnu uznemirenost i ono je uvek tu, da razori vaš unutrašnji mir. Kako se onda može pomisliti da bi neko ko je tako opsednut mogao da uđe u okean sreće koji se zove Carstvo Božije? To je baš kao kad bi kamila prošla kroz ušice jedne igle!

Tragedija kačenja je u tome što ono proizvodi nesre­ću ako se ne dosegne željeni objekat. Međutim, čak i ka­da se taj objekat dosegne, to vam ne daje željenu sreću, već samo kratkotrajnu opijenost, za kojom odmah sledi umor, a zatim strepnja da ne izgubite objekat za koji ste zakačeni.

Reći ćete: „Zar ne mogu nijednu vezu da sačuvam?" Kako da ne - možete ih sačuvati koliko god vam drago. Ali za svaku ćete platiti određenu cenu nesreće. Takva je priroda kačenja, jer čak i kada biste u jednom danu uspeli da zadovoljite sve za šta ste vezani, a ostane vam jedna jedina stvar nezadovoljena, to bi bilo dovoljno da vam stvori teskobu u duši i učini vas nesrećnim. Nikada se ne može dobiti bitka protivu veza. Zar postoji voda bez vlage? Tako ne postoji kačenje bez nesreće. Još nije rođen taj koji bi otkrio formulu kako da se sačuvaju objekti kačenja bez borbi, strepnji, briga i, pre ili posle, neuspeha.

Samo je jedan put da čovek prevaziđe zavisnost od veza - odbacivanje. Nasuprot ustaljenom mišljenju, to uopšte nije teško. Sve što treba da učinite je da ozbiljno sagledate i shvatite istine koje ću vam nabrojati.

Prva istina: vi se slepo držite lažnog ubedenja da bez određene osobe ili stvari ne možete biti srećni. Ana­lizirajte sve svoje veze, jednu po jednu, i uvidećete lažnost takvog ubeđenja. Možda se pojavi otpor u vama, ali u trenutku kada zaista shvatite ovu istinu, desiće se neposredna promena na planu emocija. U tom trenutku vaše kačenje i zavisnost izgubiće svaku snagu i vlast nad vama.

Druga istina: ako naučite da uživate u stvarima tako što nećete dozvoliti sebi da im robujete, odbivši da verujete u lažno ubeđenje kako bez njih ne možete biti srećni, poštedećete sebe svih borbi i napora da ih zaštitite i saču­vate. Da li vam se uopšte desilo da sačuvate sve objekte za koje ste bili vezani, a da pri tom niste bili primorani da se odreknete bar jednog od njih? Međutim, ako se oslobo­dite veza i gledate na njih bez posesivnosti, znatno više uživate u njima, jer tada niste u sukobu sa samim sobom, spokojni ste i neugroženi.

Treća i poslednja istina: ako naučite da uživate u mirisima hiljadu cvetova, neće vam se više desiti da se kačite i vezujete samo za jedan od njih, ili da patite ka­da vam ne uspe da uberete taj jedan jedini cvet koji vam nedostaje. Ako nalazite zadovoljstvo u hiljadu različitih stvari, nedostatak jedne od njih proći će neopaženo i ne­će ugroziti vašu sreću. Ali baš vas kačenje i zavisnost od određenih stvari sprečavaju da razvijete širi i raznovr­sniji ukus prema svemu što vas okružuje.

U svetlosti ovih triju istina nema takvog kačenja ko­je bi se održalo. Ali ta svetlost mora neprekidno da zra­či da bi bila efikasna. Kačenja i vezanost bujaju samo u mraku iluzija.

Antoni De Melo

Martin Selidžmen o pozitivnoj psihologiji

http://www.ted.com/talks/lang/scc/martin_seligman_on_the_state_of_psychology.html

DVA PRIJATELJA

Ovo je priča o dva prijatelja koji su se igrom slučaja našli u pustinji. Hodajući tako ko zna već koliko časova počeli su da se svađaju. Nakon duge i mučne rasprave, jedan je udario drugoga. Udareni se osjetio jako povrijeđeno, ali je bez riječi napisao ovo na pijesku:
“Danas sam dobio udarac od mog najboljeg prijatelja.”
Produžili su tako sve dok nisu konačno stigli do jedne oaze.
Odlučili su da se okupaju odmah.
Onaj što je dobio udarac zamalo što se nije udavio kupajući se, ali život
mu je spasio onaj drugi. Kad je došao sebi, taj što se zamalo nije udavio,
urezao je u jednom kamenu ovu rečenicu:
“Danas mi je najbolji drug spasio život!”
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je:
“Kad sam te udario ti si napisao na pijesku, a sad graviraš u kamen, zašto?”
Drugar mu je odgovorio:
“Kad neko napravi nešto loše, to treba da zapišemo na pijesku da bi vjetrovi
izbrisali, ali kad neko uradi nešto dobro, to treba da izgraviramo na kamenu
da ništa ne može da ga izbriše!”

Nauči se da zapisuješ rane na pijesku, a sreću ugraviraj u kamen.

MARFIJEV ZAKON

Ako imaš čekić sve ti liči na ekser.

Ne možeš nadgovoriti čovjeka koji zna o čemu priča.

Mudrost se sastoji u tome da znaš kada treba izbjeći perfekciju.

Ako znaš da razlikuješ dobar savjet od lošeg savjeta, onda ti savjet i ne treba.

Učiniš li nekome uslugu, to će postati tvoj posao.

Vjeruj svakome, ali presjeci karte.

Obuci pravi kostim i uloga se sama igra.

Pamćenje služi samo onome ko je zapamtio.

Više štete napraviš pokušavajući da uhvatiš lomljivu stvar koja pada nego da je pustiš da padne.

Ako nema veze, nema veze.

Ne vjeruj u čuda, računaj na njih.

Nikad nije kasno da se stigne kasno.

Ako se zaglavi-primijeni silu. Ako se slomi, ionako ga je trebalo zamijeniti.

Ako ih ne možeš ubijediti-zbuni ih.

Nije teško dovesti konja na pojilo, ali ga naučiti da pliva leđno, e to je već nešto.

Svi zakoni su imitacije stvarnosti.

Bolje je doživjeti užasan kraj, nego trpiti užase bez kraja.

ŠEKSPIR JE GOVORIO

«Ne daj misli jezika,

ni djela kakvoj misli nezgodnoj.

Druževan budi, al’ nikada prost;

kad prijatelja imaš oprobana,
čeličnom alkom za srce ga veži:

al’ stiskom ruke ne žulji svoj dlan

sa svakim novim žutokljunim drugom.

Kloni se kavge; al’ dođe li baš,

držanjem uli protivniku strah.

Svima sluh pokloni, rijetkima svoj glas.

Primi sud od svakog, a za se čuvaj svoj.

Kol’ko kesa daje, bogato se nosi,

al’ ne k’o kicoš – lijepo, ne šareno,

jer odijelo često odaje čovjeka.

Nit’ budi dužnik, niti povjerilac;

dug često gubi i sebe i druga,

a zajam tupi oštricu štedljivosti.

Al’ prvo: budi vjeran sebi sam,

i onda će doći, k’o za danom noć,

da nećeš biti krivac nikome.»

Šekspir (Hamlet)

MALI PRINC 15.

XV poglavlje

Sesta planeta bila je deset puta prostranija. Na njoj je stanovao neki stari Gospodin, koji je pisao ogromne knjige.

-Gle! Evo jednog istrazivaca! uzviknu on kad spazi malog princa.
Mali princ sede na sto malo zaduvan. Toliko je vec putovao!
-Odakle dolazis? upita ga stari Gospodin.
-Kakva je to debela knjiga? upita mali princ. Sta vi radite ovde?
-Ja sam geograf, rece stari Gospodin.
-Sta je to geograf?
-To je naucnik koji zna gde se nalaze mora, reke, gradovi, planine i pustinje.
-To je vrlo zanimljivo, rece mali princ. Najzad jedno pravo zanimanje! I on baci pogled oko sebe po geografskoj planeti. Jos nikada nije video tako velicanstvenu planetu.
-Vasa planeta je vrlo lepa. Ima li na njoj okeana?
-To ne mogu da znam, rece geograf.
-Ah! (Mali princ je bio razocaran.) A planina?
-Ne mogu ni to da znam, rece geograf.
-A gradova, reka i pustinja?
-Ni to ne mogu da znam, rece geograf.
-Ali vi ste geograf!
-Tacno rece geograf, ali ja nisam istrazivac. Nedostaju mi istrazivaci. Nece valjda geograf ici da broji gradove, reke, planine, mora, okeane i pustinje. Geograf je suvise vazna licnost da bi tumarao. On ne napusta svoju radnu sobu. On u njoj prima istrazivace. Ispituje ih i belezi njihove uspomene. I ako mu uspomene jednog od njih izgedaju zanimljve, geograf se raspituje o moralnoj vrednosti istrazivaca.
-A zasto?
-Zato sto bi istrazivac koji laze izazvao velike nesrece u geografskim knjigama. A isto tako i istrazivac koji mnogo pije.
-A zasto?
-Zato sto pijanice sve vide dvostruko. I tako bi geograf zabelezio dve planine tamo gde postoji jedna.
-Poznajem nekog, rece mali princ, ko bi bio rdjav istrazivac.
-Mozda. Dakle, kada moralna vrednost istrazivaca izgleda dobra, onda se ispituje njegovo otkrice.
-Ide se na lice mesta?
-Ne. To je suvise zamrseno. Ali se trazi od istrazivaca da pribavi dokaze. Ako je u pitanju, na primer, otkrice neke velike planine, onda se od njega trazi da donese odatle veliko kamenje.
Geograf se najednom uzbudi.
-Ali ti, ti dolazis izdaleka! Ti si istrazivac. Opisi mi svoju planetu!
I geograf, otvorivsi svoju ogromnu knjigu zareza olovku. Kazivanja istrazivaca najpre se zapisuju olovkom. Da bi se zapisalo mastilom ceka se da istrazivac podnese dokaze.
-Dakle? upita geograf.
-Oh! kod mene, rece mali princ, nije narocito zanimljivo, sve je tako malo. Imam tri vulkana. Dva ziva i jedan ugasen. Ali nikad se ne zna.
-Nikad se ne zna, rece geograf.
-Imam i jednu ruzu.
-Ne belezimo cvece, rece geograf.
-Zasto? To je najlepsi cvet!
-Zato sto je cvece prolazno.
-Sta znaci to "prolazno"?
-Geografije su, rece geograf, najdragocenije knjige. One nikad ne zastarevaju. Vrlo je retko da neka planina promeni mesto. Vrlo je retko da neki okean presusi. Mi pisemo o stvarima koje su vecne.
-Ali ugaseni vulkani mogu proraditi, upade mu u rec mali princ. Sta znaci "prolazno"?
-Bilo da su vulkani ugaseni ili zivi, za nas je to svejedno, rece geograf. Za nas je vazna planina. Ona se ne menja.
-Ali sta znaci "prolazno"? ponovi mali princ koji nikada u svom zivotu nije odustajao od vec jednom postavljenog pitanja.
-To znaci "ono sto ce ubrzo nestati".
-Moja ruza ce ubrzo nestati?
-Naravno.
"Moja ruza je prolazna, rece u sebi mali princ, a ima samo cetiri trna da se brani od sveta. I ja sam je ostavio sasvim samu kod kuce!"
Tada je prvi put zazalio. Ali se ponovo ohrabri:
-Sta mi savetujete da posetim? upita on.
-Planetu Zemlju, odgovori mu geograf. Ona je na dobrom glasu...
I mali princ podje misleci na svoju ruzu.

Antoan de Sent Egziperi

Monday by Ludovico Einaudi